Da njemački arijevski firer spasi Jevrejina od nacističke mašinerije smrti, zaplet je dostojan Šekspira - iz Gestapovih dokumenata, ovih dana smo saznali da se takva jedna drama desila i na stvarnoj pozornici života.

Adolf Hitler je, naime, lično intervenisao kako bi zaštitio Ernsta Hesa, Jevrejina, svog komandira čete iz rovova Prvog svjetskog rata.

U pismu od 27. avgusta 1941. godine, Hajnrih Himler, jedan od arhitekata „konačnog rješenja“ za Jevreje pod kapom Rajha, instruirao je tajnu policiju da pruži Hesu zaštitu „po firerovim željama“. Taj čovjek je bio protestant, ali mu je majka bila Jevrejka, što ga je po nacističkim zakonima činilo „čistokrvnim Jevrejinom“.

Hitlerovog prijatelja Hesa, odlikovanog ratnog heroja, sudiju, 1936. godine pretukla je grupa nacista, pa je morao na neko vrijeme da se odseli u Italiju. Vratio se u Njemačku 1940, onda ga je firer zaštitio, ali je od toga vremenom imao sve manje koristi, pa su ga poslali u konc-logor Milbertshofen kraj Minhena - ipak, preživeo je rat. Poslije je radio za železnice, a umro je 1983. u Frankfurtu.

Čini se, iz otkrivenih dokumenata, da su članovi Hesove porodice imali više štete od „firerove veze“ nego koristi, jer ih je ona učinila isuviše samouverenim. Sestra Berta je rekla da je pod „posebnom zaštitom Nacističke partije“, ali ju je Adolf Ajhman lično poslao u logor. Umrla je u Aušvicu. Ernstova majka Elizabet takođe je bila deportovana, ali je preživjela.

Tanjug/đk