"Kad govorimo o Bosni i Hercegovini kao ideji jednog grada, regije, jedinstva različitosti, kada govorimo o dva najznačajnija datuma, odnosno dijela historije u 20. stoljeću, to je sigurno 28. juni 1914. i to su Zimske olimpijske igre 1984. Bosna i Hercegovina je tad doživela vrhunac, ali to nije bio samo sportski vrhunac, to je bilo kulturno stecište raznih umjetnika koji su darivali igrama i ovaj drugi, emotivni deo. Strah koji izražavam je da, ukoliko ne bude Projekt Ars Aevi imao podršku ne samo ljudi koji se nalazi na vlasti, nego i nas svih građana, plašim se da ta ideja koja živi punih 20 godina ne padne u zaborav. Slušajući zvuke flaute, podsećali su me na one sirene kada su vatrogasci i građani dolazili da spase biblioteku u toku rata, 27. avgusta 1992. kada je Vijećnica granatirana. Veliki broj knjiga je nestao, izgoreo i spaljen, međutim, velika većina je ostala da svedoči i o agresiji, ali da svedoči i o velikoj kulturi. Kad sam se opredelio da izjavu podrške Projektu Ars Aevi saopštim ispred rada moga druga Numankadića, želio sam jednostavno reći da, ako Projekt Ars Aevi ne prođe, ako ne dobije zeleno svetlo, onda će jedan od velikih bosanskih umetnika, kao i svi ovdje, biti zaboravljeni. To Bosna i Hercegovina, ne govorim samo o institucijama, to građani Bosne i Hercegovine ne treba da dozvole. Ovaj ovde Edin rad, njegova kutijica, sećam se da je bio prikazan 1993. godine u bivšem domu Crvenog krsta, a njegovi zapisi govore i o umetnosti koju smo imali i tada na teritoriju, na prostorima Bosne i Hercegovine.", izjavio je Jovan Divjak.

(DEPO PORTAL/eb)