Piše: Branka Mihajlović (RSE)

Radomir Konstantinović je krajem 60-ih pisao o palanačkom duhu koji se protivi svemu što je moderno, koji se zatvara pred svetom uškuškujući se u svojoj samoizlovanosti, koji je okrenut tradicionalnom, nosilac nacionalizma koji lako može prerasti u nacizam odnosno fašizam. U 90-im, kada je taj palanački duh odneo pobedu, njegov je autor stao na čelo antiratnog otpora grupe intelektualaca u Beogradu.

Zašto je postoktobarska Srbija, ipak, šapatom ispratila jednog od svojih najvećih humanista, filosofa i književnika? Zar je takva biografija u današnjoj Srbiji nepodobna?

„To je, po meni, kulturni skandal. Ne samo da je njegov odlazak propraćen šaputanjem, ili gotovo ćutanjem, nego niko iz sadašnje vlasti nije poslao barem telegram saučešća, niti se pojavio na komemoraciji. Sve u svemu, Rade Konstantinović mnogima nije odgovarao, ne odgovara ni danas. To je činjenica koja se ne može prećutati, ali to je činjenica koja je tragična za srpsko društvo“, kaže književnik Filip David.

Nasuprot Akademiji nauka koja je svojim Memorandumom, dokumentom o navodnoj ugroženosti srpskog naroda u tadašnjoj federalnoj državi, najavila rat za teritorije prilikom raspada zemlje, Radomir Konstantinović je početkom 90-ih stao na čelo "druge Srbije".

Učestvovao je u osnivanju Beogradskog kruga nezavisnih intelektualaca a pre toga  Udruženja nezavisnih pisaca, pokušavajući da ovim paralelnim institucijama oslabi one adrese na kojima su bili inspiratori Miloševićevog ratnog projekta.

„Evo tih čudovišta sa dve glave koje ne prestaju da ujedaju i proždiru, to je čudovište demokratskog nacionaliste i nacionalističkog demokrate, to je čudovište kleronacizma, hrišćanskoga naciste u obličju TV kaluđera, koji se igra dečjim lobanjama i nosi glogov kolac umesto krsta. Ili se na televiziji moli bogu“, rekao je Konstantinović na osnivačkoj sesiji Beogradskog kruga.

„Živor Radomira Konstantinovića je čista suprotnost novijoj istoriji Srbije. To je jedan konzistentan, pametno proveden život, sa upornim razmišljanjima o modernizaciji srpskog društva. To je sve ono što intelaktualci one „prve" Srbije nisu našli za shodno da primenjuju“, ocenjuje dramaturg Nenad Prokić.

Ogledalo palanačkog lica

Istoričarka Latinka Perovic podsetila je ovih dana na upozorenja Radomira Konstantinovića o besperspektivnosti društva zahvaćenog zlom nacionalizma:

„Znao je i govorio da 'nacionalizam ne vodi samo razaranju, vodi naciju na groblje'," kaže ona.
Naslovna stranica knjige "Filosofija palanke"
​​
Konstantinovićevu Filosofiju palanke u kojoj pokazuje palanačko izvorište nacizma, „palanka je naša sudbina, naš zao udes”,  treba da baštini ne samo Srbija već i ceo region jer, kako kaže zagrebački profesor Žarko Puhovski, palanački duh nije samo svojstven Srbiji.

„Jedna skupina ljudi koji su uz njega vezani intelektualno a neki i prijateljstvom, kao što je Predrag Metvejević, Goranka Murtić...organiziraće u petak u 17 sati komemoraciju u Gradskoj knjižnici u središtu grada. Ne verujem da će biti puno ljudi, ali biće ih dovoljno da pokažu da je Konstantinović nešto značio i za hrvatsku palanku, ne samo za srpsku“, kazao je Puhovski.

Konstantinović je još u Sarajevu 89-te godine upozorio da se priprema rat, da je aždaja nacionalizma tu, „među nama“.

„O djelu Konstantinovića se ne zna ni u BiH, ali se ne zna ni u Srbiji, ni u Hrvatskoj. Nije čudo, jer se uglavnom intelektualci, političari, oni koji razumiju težinu problema u svakodnevici povlače pred agresivnim, često kriminalnim, ideološki vrlo mračnim putanjama kojim se društvo kreće i u Srbiji i u BiH i u Hrvatskoj", navodi Haris Pašović, sarajevski režiser.

„Konstantinović nije vodio borbu zato što je mislio da se može pobediti, nego zato što je verovao da se ne sme pristajati“, rekao je Mirko Tepavac na beogradskoj komemoaraciji.

Ćutnju sa kojom je ispraćen, možda je najbolje objasnio ovaj bivši jugoslovenski ministar inostranih poslova:“Palančani mu nikada neće oprostiti ogledalo koje je stavio pred njihovo lice.“

Jedan od poslednjih javnih nastupa Radomira Konstantinovića bio je intervju Radio Slobodnoj Evropi u kome je, između ostalog, poručio: „Ako vas pitaju šta je druga Srbija, ozbiljno im odgovorite - to je Srbija koja se ne miri sa zločinom.“

Konstantinovic je bio neka vrsta gurua te i takve "druge Srbije". Druge Srbije koja je gotovo zaćutala.


(Bl!n/DEPO PORTAL/đk)