Eštonova je na konferenciji za novinare, poslije radnog ručka Savjeta ministara spoljnih poslova EU, na kome je razgovarano i o BiH, pozvala "rukovodstva partija u BiH da pokažu liderstvo" i ponovila potrebu formiranja Savjeta ministara, te naglasila da se i dalje smatra da je misija Altea u zemlji važna.

Ona je ponovila poziv da se Ustav BiH uskladi sa odlukom Evropskog suda za ljudska prava, odnosno da se uzme u obzir presuda u slučaju "Sejdić-Finci", te da se donese zakon o državnim podsticajima.

Odgovarajući na pitanje dopisnika Srne, da li misli da formiranje Savjeta ministara BiH ide u dobrom pravcu, Eštonova je odgovorila da je to "vrlo teško reći". "Јoš nam treba vremena. Svakako, tome se nadamo", navela je ona.

U zaključcima se konstatuje "duboka zabrinutost nad time da vlast još nije formirana", i upućuje poziv šefovima stranaka na "odgovornost i smisao za kompromis" kako bi moglo da se pristupi "vanredno važnim i suštinskim reformama".

Zaključci o BiH bili su formulisani tokom tri mjeseca i predstavljaju dogovor između dvadesetsedmorice o viđenju BiH.

Evropska unija u početnom paragrafu Zaključaka naglašava evropsku perspektivu za BiH, nepodijeljeno opredjeljenje njenom teritorijalnom integritetu kao suverene i jedinstvene zemlje. Pomoć evropskoj budućnosti BiH navodi kao osnovni razlog svog budućeg pojačanog prisustva u zemlji.

"Neophodno je da EU bude u samoj srži političkog procesa u BiH, a za progres je neophodno da se sve političke reforme tome okrenu", stoji u zaključcima.

Savjet naglašava da je važno da se poboljša i ojača efikasno funkcionisanje države i institucija, takođe, putem neophodne promjene Ustava.

Tri paragrafa zaključaka odnose se na novu ulogu novog evropskog šefa u BiH.

On bi trebalo da "preuzme vođstvo u podršci BiH u svemu što se tiče EU". U tome će se koordinisati sa širom međunarodnom zajednicom. Na raspolaganju će imati široki i izbalansirani paket instrumenata kako bi se najbolje iskoristile inicijative iz EU. Ovdje će spadati i finansiranje iz IPA fondova i opservacija i pomoć u reformama koje su navedene u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

BiH se poziva i da ispuni svoje obaveze koje je potpisala u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, stoji u zaključcima.

Dvadesetsedmorica još ističu privrženost EU Dejtonskom sporazumu, kao i to da visoki predstavnik u BiH Valentin Incko ima "punu podršku" za svoje djelovanje. BiH se poziva da ispuni mjere koje su potrebne za zatvaranje OHR-a, a najavljuje i mogućnost da se OHR premjesti iz BiH.

Slovenački ministar spoljnih poslova Samuel Žbogar rekao je da će se ingerencije OHR-a polako smanjivati. Što se tiče restriktivnih mjera, postoji mogućnost njihovog uvođenja, po potrebi, tokom mandata novog šefa delegacije

(RTRS, BLIN MAGAZIN/ma)