Zakonom se povećava starosna granica za odlazak u penziju, za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine a za pravo na punu penziju sa 65 na 67 godina života.

Nezadovoljni štrajkači su blokirali saobaćaj na glavnoj raskrsnici na putu do aerodroma, a sindikati su saopštili da je u protestu učestvovalo petsto ljudi u okviru štrajkova organizovanih širom Francuske sa ciljem da ometu vladu u namjeri da usvoji novi penzioni zakon.

Putnici su zbog blokade raskrsnice ostavljali tokom jutra napuštene autmobile na travi karj puta i nastavljali put do zgrade aerodromskog terminala pješice. Ova konkretna protestna akcija je trajala samao nekoliko sati u četvrtak ujutru, i za to vreme aerodrom nije bio zatvoren ni jednog trenutka.

Međutim, kaže Bi-Bi-Si-jev dopisnik u Francuskoj, taktika sindikata je jasna: oni žele da svi osete neprijatne posledice, ako ne i da izazovu haos i osećaj nesigurnosti širom Francuske.

Glasanje u Senatu, finiš procedure

Istovremeno gornji dom francuske skupštine, Senat, u četvrtak treba da glasa o nacrtu za koji vlada ima podršku većine poslanika, i koji je već usvojen u donjem skupštinskom domu u septembru. Skupštinska rasprava o vladinom nacrtu novog zakona, koji je izazvao otpor sindikata u javnom sektoru i velikog broja Francuza, počela je u junu - a glasanje u četvrtak predstavlja završnu fazu zakonodavnog postupka.

Međutim, kako javlja Bi-Bi-Si-jev dopisnik u Parizu, Senat treba da završi raspravu o još 200 podnesenih amandmana - i dodaje da se poslanici sa ljevice bore za svaki detalj iz amandmana. Zato postoji vjerovatnoća da se teška i dugotrajna procedura usvajanja zakona produži do vikenda.

Na kraju, nacrt će biti dostavljen na konačno usvajanje u oba skupštinska doma.

Najuporniji sindikati ne odustaju

Militantniji sindikati u zemlji vide nastalo stanje kao priliku da nastave sa pritiskom na vladu, za šta imaju uzore u skorijoj prošlosti.

2006. godine su nezadovoljni studenti protestima primorali tadašnju vladu da odustane od osporavane reforme zakona o radu - uprkos tome što je tadašnji predsjednik Širak potpisao zakon poslije usvajanja u skupštini.

Neki sindikati žele da nastave sa protesetima i štrajkovima bez obzira na ishod skupštinskog postupka usvajanja zakona ove sedmice, ali konačan ishod će zavisiti od podrške najšire javnosti, kaže Bi-Bi-Si-jev dopisnik.

Uz to, važan činilac je i odlučnost članova francuskih sindikata, od kojih mnogi već danima, čak i sedmicama, ne primaju plate jer su u štrajku.

Istovremeno, poslije osam dana neprekidnih uličnih protesta i poremećaja u snabdijevanju gorivom, istraživanja ukazuju da se najšira javnost polako distancira od štrajkača koje, ipak, još podržava.

Vlada priželjkuje da se, vremenom, smanji podrška javnosti štrajkačima a predsjednik Sarkozi je upozorio da bi potezi poput blokade puteva ili nastavak blokade skladišta goriva mogli da nanesu štetu privredi zemlje. "Ako se ubrzo ne zaustave, neredi usmjereni na paralizu zemlje mogli bi negativno da se odraze na zaposlenost, pošto ugrožavaju normalne ekonomske aktivnosti", navodi se u saopštenju šefa države.

Predsjednik je ponovio da neće odustati od nepopularnog plana da starosnu granicu za odlazak u penziju poveća sa 60 na 62 godine, a starosnu granicu za punu državnu penziju sa 65 na 67 godina.

Počeo i uvoz struje

Francuska je počela da uvozi struju nakon što je talas štrajkova protiv refrome penzionog sistema poremetio proizvodnju električne energije. Najmanje 15 od 58 francuskih nuklearnih reaktora ne rade zbog remonta, a sindikati kažu da je proizvodnja smanjena u još četiri reaktora.

Snabdijevanje ostalim energentima je od ranije duboko poremećeno, pošto štrajkači već više od nedelju dana drže u blokadi svih 12 rafinerija nafte.

Četvrtina benzinskih pumpi u zemlji ne radi zbog nestašice goriva. Policija je u sredu silom deblokirala tri skladišta nafte na zapadu Francuske.

Sličnost sa 1968. - dubok narodni gnev

Mnogi u Francuskoj proteste koji tu zemlju potresaju ovih dana, po gnevu njihovih učesnika, porede sa studentskim demonstracijama 1968. godine, koji su doveli do ostavke predsjednika De Gola.

Jedan od lidera studentskog bunta Danijel Kon Bendit, danas poslanik francuskih Zelenih u Evropskom parlamentu, kaže za Bi-Bi-Si da poređenje nije na mjestu:

"1968. niko nije proglasio generalni štrajk, 1968. se dogodio spontani ustanak - najprije u školama i na fakultetima, da bi kasnije zahvatio jednu po jednu državnu industriju, a na kraju su štrajkovali i radnici u privatnim kompanijama. Danas je drugačije, ali gnjev naroda je isti. Nisu u pitanju samo penzije, mladi ljudi su nezaposleni, ni njihovi roditelji nemaju posao, obrazovni sistem propada - akumulirani gnjev je prosto eksplodirao."

Na primjedbu da omraženi predsjednik Sarkozi svojim reformama želi da uvede Francusku u 21. vijek, u sijvet u kome vladaju zakoni tržišta, Kon Bendit kaže:

"Problem je u tome što je tržišna privreda nepravedna i što bi i nju trebalo reformisati. Kako možete da se prilagodite tržišnoj privredi koja je dovela do velike ekonomske, pa i ekološke krize. Starenje stanovništva jeste problem za postojeći penzioni sistem, ali i tržišna privreda je problem - oba problema treba rešavati uporedo."

Kon Bendit priznaje da u drugim zemljama nije bilo toliko protesta povodom reformi penzionog sistema, kao u Francuskoj, ali ukazuje da i tamo vlada nezadovoljstvo:

"Zanimljivo je da su, uprkos tome što njemačka privreda bilježi rast od tri i po procenta, Nijemci vrlo nezadovoljni svojom vladom. Znate zašto? Zato što ne mogu da se pomire sa nepravdom. Potrošili smo milijarde na spasavanje banaka i velikih kompanija, a građani zauzvrat nisu dobili ništa. U svim zemljama pogođenim krizom prisutno je to osjećanje nepravde. Mentalitet Francuza je takav da, kada nisu zadovoljni, oni štrajkuju i bune se. Sarkozi je u predizbronoj kampanji obećavao građanima da će raditi više i da će zarađivati više. Oni danas niti rade više, niti zarađuju više i zato su bijesni, a svoj bijes ispoljavaju uličnim protestima. Dužinu protesta odrediće dubina narodnog gnjeva."

(Bi-Bi-Si, BLIN MAGAZIN/ma)