“Vjerujem u ljude i neljude. Moj put bio je jako težak, ne znam ni sam kako sam ostao živ. Preživio sam taj prokleti rat, bio sam na silu odveden u rat i puno dugujem nogometu”, rekao je Halilhodžić, koji između ostalog još rekao:

“Prekinuo sam nogometnu karijeru nakon što mi je umrla majka 1987. Vratio sam se kući da budem uz oca. Zahvalan sam svojim roditeljima na svemu i želio sam im se odužiti na taj način. Ja sam bio jedan od šest sinova, nije im bilo lako. Gubitak majke me teško pogodio, nisam više imao nikakve volje za nogometom. Vratio sam se u Mostar”, priča Vaha.

Iz Mostara je otišao u ratno vrijeme, a i sam je bio ranjen

”Bio sam prvi ranjenik u Mostaru. Sukobio sam se sa specijalcima iz Niša. Zamislite, 50 pušaka je bilo upereno u mene, ni sam ne znam kako sam ostao živ. Vikao sam im da su fašisti i vrijeđao ih. Nakon toga sam otišao kući da zaštitim obitelj, uzeo sam pištolj koji mi je netko 'turnuo' za svaki slučaj. Stavio sam oružje odozada za remen. Htio sam ga pomaknuti, no sam sebi sam pucao u stražnjicu. To je bio jedini put da sam pucao i nikad više neću”, prisjetio se Dinamov trener.

“Jednom su neki ljudi došli u moju kuću da me ubiju, nisu me našli, ali bio sam jedan od bogatijih u Mostaru i moja kuća je nestala u jednom danu. Otišao sam u Francusku i počeo sve ponovno”, izjavio je između ostalog Halilhodžić.Htv/DEPO/a.k.