Izvor: slobodnaevropa.org

Zašto je vlast u Srbiji uznemirena zbog najavljene Rezolucije o Srebrenici koju Velika Britanija predlaže Savjetu bezbjednosti UN povodom dvije decenije od počinjenog genocida?

Kada je misija Velike Britanje u Ujedinjenim nacijama dostavila Srbiji predlog Rezolucije o Srebrenici o kojoj bi Savjet bezbjednosti UN trebalo da raspravlja na sjednici 7. jula, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je poručio je da će Beograd pažljivo razmotriti predloženi tekst. Prethodno je premijer Aleksandar Vučić govoreći o ovoj rezoluciji rekao da je krug koji se pravi težak i opasan.

Politika Beograda prema Srebrenici je uvijek bila da se pravi da taj događaj i ne postoji, da se nije dogodio, kaže za RSE političar i psiholog Žarko Korać:

“Politika Beograda, kada je reč o rezoluciji koju Velika Britanija predlaže o Srebrenici je politika noja, znači zavlačenje glave u pesak i pravite se da se ništa ne događa. Politika Beograda prema Srebrenici je uvek bila da se pravi da taj događaj i ne postoji, da se nije dogodio. Dakle, što manje o njemu pričati, što manje ga pominjati u medijima jer se smatralo šta god da se kaže biće za Srbiju loše. Ako se potvrdi, značili bi priznanje presude Haškog suda o genocidu, ako se osudi onako kako bi moralo da se osudi, onda će Srbija, to je nažalost ta dominantna logika ne moja lična, otići na stub srama, a ako se kaže da nije bilo genocida i nije bilo teškog zločina onda će je napasti ceo svet. Tako da je to jedna politika koju bih ja nazvao, tradicionalno se zove politikom noja, znači zavlačenje glave u pesak i pravite se da se ništa ne događa.

Engleska rezolucija u stvari Srbiju upravo podseća na to da je ona morala da bude inicijator rezolucije ili neke izjave vezano za Srebrenicu, i da je ona to propustila, i da je sada u poziciji da reaguje na ono što drugi žele da saopšte i način na koji žele da obeleže ovaj stravičan događaj. Tako da je Srbija zatečena i sve reakcije koje vidite u javnosti pokazuju da ni unutar vlasti Srbije, znači sad govorim o vlasti ne o javnosti, nema nikakvog konsenzusa šta ovde da se uradi, čak ni minimalnog konsenzusa da li otići u Srebrenicu. Videli ste da Vučić kaže da će tek da odluči da li da ide u Srebrebnicu iako je Tadić bio dva puta, doduše ništa nije rekao dok je bio što je možda i bolje, ali je bio fizički dva puta...”, kaže Korać.

U međuvremenu, mediji javljaju da Rezolucija o Srebrenici predviđa da djeca ubuduće u školama uče o genocidu kao i da se osuđuje svako negiranje genocida. A baš to se otvoreno čini sa pojedinih važnih političkih adresa. Predsjednik Srbije Tomislav Nikolić je nedavno rekao:

“U Srebrenici nije bilo genocida. Jako je teško optužiti i dokazati na sudu da je nešto imalo oblik genocida.”

Pozivajući se na diplomatske izvore, list "Blic" navodi da deveta tačka rezolucije kaže: "Apeluje se na sve države (na svijetu) da razvijaju obrazovne programe koji će usaditi u buduće generacije lekcije koje su naučili iz prošlih genocida". U tekstu nigdje nisu imenovane ni Srbija ni Republika Srpska, prema ovim izvorima, ali se Rezolucija poziva na presude u Hagu u kojima se govori o genocidnom aktu u Srebrenici koji su počinile snage RS. Tekst sadrži, prema ovim izvorima, formulacije "najoštrije se osuđuje genocid u Srebrenici" i "osuđuje se svako negiranje genocida".

Ministar inistranih poslova Ivica Dačić je, čitajući prijedlog rezolicije, izbrojao:

“U tom tekstu se na 20 mesta pominje genocid, a samo na jednom mestu pomirenje.”

Pitali smo Žarka Koraća kako to da je sada, sudeći po izjavama zvaničnika i u Beogradu i u Sarajevu, ali od onih koji dolaze iz Banjaluke, postalo najbitnije koliko se puta riječ „genocid“ pominje u rezoluciji?

"Moj utisak je da je Dačić to rekao u nedostatku bilo kakvog političkog stava o toj rezoluciji. Dakle, on je nama dao statistiku reči u rezoluciji, a nije rekao ništa o tome na šta se ta rezolucija odnosi i šta je pozicija Srbije u odnosu na to. Ja bih rekao da je to prilično skandalozna izjava ministra spoljnih poslova. Dakle, on nema nikakav stav o nečemu što je u domenu njegovog resora, dakle spoljni poslovi, ali to ne čudi, pošto to nemaju ni predsednik ni premijer Srbije.

Vlast je očigledo zatečena. Ona je mislila da će dvadesetogodišnjica tog zločina da prođe nekako mimo Srbije. Da stvar bude gora, Dodik im nimalo ne pomaže, koji nastavlja da ponavlja da to nije bio genocid i da je broj žrtava bio daleko manji. Ovde se pokazuje ono što sam od početka tvrdio, da je izbor ovih ljudi na rukovodeća mesta u Srbiji zatvorio raspravu o tome šta se dešavalo devedesetih, da oni misle da su oprali svoje biografije i da ih svet na to neće podsećati i da neće podsećati Srbiju na užasne zločine počinjene devedesetih. Jako su se prevarili, što pokazuje sve ovo što se dešava oko rezolucije”, odgovorio je Korać.

Zašto je toliki problem otići u Srebrenicu

Vanredni profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Notingemu Marko Milanović kaže da ne vjeruje da će Savjet bezbjednosti donijeti Rezoluciju o Srebrenici sa pravno odbavezujućim formulacijama, jer je za svaki dokument koji donosi to tijelo potrebna je saglasnost svih članica, dakle i Rusije. Snaga Rezolucije UN je politička, kao što je bila i Rezolucija osude genocida u Ruandi, kaže Milanović za RSE:

„Važnost te Rezolucije je, pre svega, simbolična. I zato srpskom rukovodstvu ta Rezolucija smeta. Ali, to što, na primer, Dodika u Bosni ne sprečava ni presuda Haškog tribunala ni Međunarodnog suda pravde da negira genocid u Srebrenici, neće ga sprečavati ni Rezolucija SB. U Srbiji je ta vrsta negiranja malo prikrivenija.

Rezolucija SB će im praviti politički problem. Kad god se sretnu sa nekim međunarodnim visokim zvaničnikom, može da ih pita: da li ste postupili prema preporukama ili odlukama SB, i šta vi radite oko genocida u Srebrenici."

RSE: Ako se u Rezoluciji SB preporuči da se 11. juli ustanovi kao Dan sjećanja na genocid, kao što je to već učinio Evropski parlament, da li Srbija može da se ogluši i o taj apel, preporuku?

Milanović: Da. Sa pravnog stanovišta može da odbije da to uradi. Sa političkog stanovišta, to je teško uraditi. Srbija bi snosila političku štetu, kao što trpi političku štetu zato što ne poštuje odluke Evropskog parlamenta.

RSE: Kakve je efekte imala Rezolucija o genocidu u Ruandi?

Milanović: Ona je isto imala simbolički značaj, ona takođe nije ustanovila pravne obaveze prema državama. Ona je samo pozvala države da ispune svoje obaveze da, po Konvenciji o genocidu, spreče dalje genocide. I ona je, takođe, u svom drugom stavu bez rezervi osudila svako negiranje genocida u Ruandi.

Premijer Vlade Srbije Aleksandar Vučić još nije donio ni odluku hoće li biti u Potočarima na 20-oj godišnjici srebeničkog genocida. Rekao je novinarima da budu strpljivi i da sačekaju njegovu odluku.

„Ako tamo treba da očekujemo izjave pojedinih zvaničnika koji misle da vređaju Srbe, da vređaju Srbiju, ne znam šta da se desi... da vidimo kako je šta zamišljeno, pa ćemo o tome konačnu odluku naknadno donositi.“

Zašto je toliki problem otići u Srebrenicu, kada je svojevremeno probio led prethodni predsjednik i to dva puta? Žarko Korać nudi dva razloga:

"Mislim da postoje dve dimenzije. Jedna je lična, o kojoj ja teško mogu da sudim, ali je vrlo verovatna a to je da se radi o ljudima koji su bili na drugoj strani kada se sve to zbivalo kao glavni pomoćnici Vojislava Šešelja ili Slobodana Miloševića i verovatno imaju neki lični problem sa svime time. Ja se bar nadam da imaju. A drugo je zato što oni misle da su oni sada proevropska vlada koja radi sve što joj Zapad kaže ili što misli da bi trebalo uraditi radi evropskih integracija i oni paradosalno ovo vide kao spoticanje. Nedavni govor premijera Vučića u Austriji se bukvalno na to sveo, dakle, mi radimo sve što treba a vi nas ovde sada spotičete događajima kao što je Srebrenica ili sličnim. Tako da, sasvim jasno rečeno, ova vlast nije ni svesna težine tog događaja i reperkusija koje će to imati istorijski na samu Srbiju i pre svega na samu vlast koju smo tada imali.”

Na pitanje zašto je onda toliko uznemirenje u Beogradu i Banjaluci ako Rezolucija nije pravno obavezujuća, profesor Milanović odgovara: „U Republici Srpskoj je ceo rat relativiziran. A to se posebno odnosi na genocid u Srebrenici: kao, loše stvari se, eto, događaju u svakom građanskom ratu, svi smo mi krivi i niko, zapravo, nije kriv. Taj revizionizam je sveobuhvatan. Slično je, mada ne u tom stepenu, i u Srbiji.

I oni svaki put, kada se neki međunarodni autoritet suprotstavlja njihovom zvaničnom narativu, jednostavno dobijaju alergijsku reakciju na to.”

(slobodnaevropa.org, DEPO PORTAL, BLIN MAGAZIN/md)