ДЕПО ПРЕМИЈЕРА: Живот са минама
Поводом одлуке о ратификацији Конвенције о забрани касетне муниције у БиХ, ДЕПО портал премијерно приказује документарни филм “Тамо никад не иде нико”, потресно свједочанство о животу обичних људи у заједницама угроженим минама
Текст и фото: Махер Ал'Оста
Филм је сниман у Стоцу и Берковићима, реализован је под покровитељством "Хендикеп Интернешнала", редитељ филма је Ненад Ђурић, сценариста Нисвет Џанко, а извршну продукцију потписује "Сејф Хаус продакшн". "Тамо никад не иде нико" премијерно на ДЕПО ТВ-у - у рубрици ДЕПО ПРЕМИЈЕРЕ.
И поред чињенице да је прошло 15 година од завршетка рата, БиХ је још једна од минама најзагађенијих земаља у Европи. Заједнички циљ државних институција и међународних организација које се баве овим проблемом је да БиХ буде слободна од мина до 2019. године, за што је потребно очистити 1.500 квадратних километара загађених минама и годишње издвојити од 75 до 90 милиона КМ.
Стога је конференција под називом "Развој заједница угрожених минама и изазови цивилног друштва 2009 - 2019", која је у уторак, 8. јуна, одржана у Сарајеву, од огромне важности. Конференција се бавила интегрисањем противминске акције у развојне пројекте те имала за циљ скренути пажњу јавности на ангажман власти и организација цивилног друштва у рјешавању овог проблема, који утиче на животе око 20 посто становништва у БиХ.
Конференцију је отворио Предсједавајући Савјета министара БиХ Никола Шпирић, који жали што наша земља није финансијски издашнија у овом процесу, али је нагаласио да се чини све како би то било боље. Недостатак новца представља основни проблем за реализацију Стратегије противминског дјеловања коју је усвојио Савјет министара БиХ.
Регионални Директор "Хендикап Интернешнала" за регију Југоисточне Европе, Емануел Суваг нагласио је битност за укључивање заједница угрожених минама у развојне процесе.
- Заједнице угрожене минама имају ограничен приступ ресурсима. Та ограниченост их директно спрјечава да учествују у друштвеном, економском и културном животу. Данас смо ту да укључимо све секторе у проблем рјешавања противминских акција и са једним заједничким циљем, а то је побољшавања квалитете живота у заједницама угроженим минама – казао је он.
Током свог излагања Суваг је напоменуо да обавезе БиХ према потписаној Конвенцији за забрану касетне муниције још нису завршене.
- Желим да захвалим и предсједавајућем Савјета министара који подржао кампању за забрану касетне муниције. Господине Шпирићу ви сте један од заслужних што је БиХ забранила кастену муницију – једно од најмонструознијих оружја данас! Позваћу вас да своју подршку дате и у ратификацији Конвенције и придружите се развијеним земљама које су овом оружју рекли - НЕ!
До краја радног дијела Конферецније предсједавајући Савјета министара БиХ Никола Шпирић упутио је писмо предсједавајућем Предсједништва БиХ Харису Силајџићу у коме га позива да Предсједништво што прије донесе одлуку о ратификацији Конвенције о забрани касетне муниције.
Шпирић је у свом писму Силајџића подсјетио да је Савјет министара БиХ утврдио Приједлог одлуке о ратификацији Конвенције о забрани касетне муниције, а да је Парламентарна скупштина БиХ дала сагласност за ратификацију. Шпирић је такође истакао да Конвенција о забрани касетне муниције представља веома важан међународни правни акт који је наставак међународног рада на јачању процеса хуманитарног разоружања и директне сарадње између држава и цивилног друштва.
(ДЕПО/БЛИН)