Piše: Siniša Lazić

Za razliku od tipičnih holivudskuh akcionih trilera koji po pravilu imaju nešto širu karakterizaciju koja podrazumijeva mnogo više dijaloga i dosta detalja, film je u tom segmentu vrlo jednostavan i pravolinijski. Naime, korumpirani policajci su, valjda, najčeće eksploatisana tema u Holivudu, a Man on a Ledge, iako gazi po utabanom terenu, se uopšte ne trudi da ponudi nešto novo.

Sam Worthington (Jake Sully iz Avatara), je bivši policajac Nick Cassidy, koji je u zatvoru za zločin koji nije počinio. Nakon što uspije da pobjegne, nađe se na ivici prozora hotela sa koga prijeti da će da skoči što privlači masu. Nakon toga počinju pregovori sa policijskim pregovaračem Lydia (Elizabeth Banks), dok u isto vrijeme, par stotina metara dalje, traje pljačka dijamanta u kojoj učestvuju Nickov brat Joey (Jamie Bell), i djevojka Angie (Genesis Rodriguez), kako bi dokazali njegovu nevinost.

Iako igra na kartu psihološkog trilera, mi pravu napetost zapravo ne vidimo sve do kraja. Reditelj Asger Leth, koji je debitant, vodi dvije paralelne priče koje, nažalost, ne funkcionišu baš najbolje kao cjelina. Problem sa strukturom filma je što je prvi dio priče prilično statičan i previše vremena provodimo gledajući isprazne dijaloge između Nicka i Lydije, što utiče na samu nit priče, ali i na ostale likove koji se gube.

U drugom dijelu reditelj mnogo više pažnje poklanja akcionim scenama, što film čini bržim i zanimljivijim. Akciji se, generalno, nema šta pregovoriti (bjekstvo iz zatvora na početku koje je prikazano u flasbacku, adrenalinske jurnjave na kraju), mada je, ruku na srce, i nema previše. Tek pred kraj kad Nick, napokon, odluči da se skloni sa krova imamo solidnu akciju koju je Asger Leth jako dobro koncipirao. Ali do tada film je prilično smorio, i nekoliko dobrih rediteljskih rješenja i vizuelano kvalitetno zaokružen film ne mogu da ga izvuku.

Ono što je problem je prilično konvencionalan i u nekim segmentima dosta naivan “plan” koji imaju Nick i društvo, koji, iz nepoznatog razloga, pali, i likovi sa kojima se teško možete poistovjetiti. Način na koji Nick na kraju dolazi do onoga što želi govori da se na scenariju jako malo radilo, i da se od osnovonog koncepta skoro da nije maklo. Rezultat je da u filmu imamo neke od najotrcanijih fraza tipa: “I'm Your Friend “ ili “Then why you look so guilty“,  i slično. Iz svega se nije mogao ni izroditi ništa kvalitetnije. Zaplet jednostavno ne odlazi mnogo dalje od osnovne ideje, niti se dramski razvija, a dijalozi kao da su pisani između dva seta.

Odnos između Nicka i Lydie ostaje nedorečen i neupečatljiv, a pokušaj twista i balansiranje sa njegovom motivacijom koji bi trebalo da nam odvuče pažnju ne bismo li se iznenadili na kraju, ne donosi ništa-jer iznenađenja nema.

Sam Worthington već izvjesno vrijeme pokušava da se profiliše kao akcioni glumac, ali on jednostavno nema harizmu za takve uloge. Ko je gledao Clash of the Titans zna o čemu pričam. Ostatak glumačke ekipe je prilično respektabilan: Ed Harris, Anthony Mackie, Edward Burns, Kyra Sedgwick. Ed Harris koji glumi glavnog negativca izgleda kao da ima sidu i nije više za slikanje ispred kamere. To se ne može reći za Genesis Rodriguez koja izgleda fenomenalno u spandeksu.

U siromašnoj ponudi akcionih trilera ovog proljeća Man on a Ledge je blago preporučljiv, daleko od toga da je dobar, ali možete da ga pogledate, ako ništa drugo onda bar zbog Genesis Rodriguez.

BL!N MAGAZIN