КОЛУМНА: Шта је Сарајево Србима?
Ријетки су млади људи у Републици Српској, који одлуче да своје школовање наставе на неком од факултета у Сарајеву. За средину, родбину и пријатеље логичнији избор су увијек: Београд или Нови Сад. Као представник управо те генерације, која је пред животном одлуком, сарадник БЛИН МАГАЗИНА Радован Паповић из Гацка у својој новој колумни поставља питање: 'Шта то толико нама Србима смета у Сарајеву?'.
Пише: Радован ПАПОВИЋ
Ето, завршило се и то средњошколско образовање и дошло вријеме да се озбиљније посветим упису на факултет. Сваки дан људи ме срећу на улици и питају: „Шта ћеш студирати?“ – „Право“, - „Гдје; „У Сарајеву“; „Ма, шта ћеш доле, иди у Београд“... Срећу и моје јаране и исто питају, али кад им они одговоре : ” у Београду, Новом Саду, Бањој Луци”, не добију критику попут мене.
Шта то толико нама Србима смета у Сарајеву?
Можда трг Алије Изетбеговића, можда зелени тротоари, можда зелени натписи улица, можда џамије и вехабије, а можда ништа од наведеног. Недавно прошетах Сарајевом, прођох и тај трг Алије Изетбеговића, газих и зелене тротоаре, видјех и зелене натписе, прођох поред џамије, видјех вехабије, поједох ћевапе на Башчаршији и, замислите, ништа ми се није десило.
Запитаћете се: како је то могуће? Како је могуће да је један Србин, који се при томе још зове Радован отишао у Сарајево и ништа му се није догодило? Е, видите могуће је.
Како? Па, тако што оно моје Сарајево које је радо посјећујем и оно Сарајево о којем ви говорите, а у којем вјероватно никад нисте ни били и знате гдје се налази само на географској карти, нису исто Сарајево. Моје Сарајево - ја сам доживио, ваше Сарајево - вама је испричала политичка елита. Моје Сарајево је град ћевапа и бурека, град севдаха, олимпијски град, град Жеље и Сарајева, град дивних људи и још љепших жена, моје Сарајево је најљепши град на свијету. Ваше Сарајево је Техеран, град џамија и вехабија, град зелених тротоара и зелених натписа, град са Алијиним тргом, град у којем је више Арапа и Кинеза него Срба, ваше је Сарајево измишљена прича.
Овакво гледиште на Сарајево код млађих генерација, попут моје, и не чуди јер су то генерације нахрањене на Гласу Српске и Српској Радио Телевизији, генерације које у Сарајево нису одлазиле, генерације које су својим градом сматрале само онај који у себи има предзнак “црпски”. Али, изненађују ме старије генерације, оне које су још 89-е на чаршији пили кахву, јели ћевапе, слушали севдах и уживали не слутећи каква их судба чека. Шта се то толико промијенило у тој чаршији и у том Сарајеву. Стари Сарајлија не може попити кафу на Чаршији. Некоћ је могао, али му је канда неки психијатар рекао да није добро пити КАХВУ. Лоша је за срце и висок притисак. Зато стари Сарајлија данас кафу пије у Лукавици. Поштено. И то је слобода избора, зар не?
Нису два Сарајева, само су два погледа на једно исто, наше и ваше Сарајево. А ви сами изаберите шта ћете урадити: отићи у Сарајево па сами видјети шта је Сарајево вама или послушати психијатра који вам каже „немој пити кахву на Чаршији, лоше је за срце, иде и у Лукавицу па тамо пиј кафу“?!
Имате слободу избора, бирајте и сазнајте шта је вама Сарајево?!
(БЛИН)