КОАЛИЦИЈА ЗА ЗАТВОР (И ДИО): Додикови мотиви дизања прашине око ХТ-а
ДЕПО портал објављује први наставак аналитичког серијала проф. Славе Кукића "Коалиција за затвор" у којем се бави криминалним ортаклуком Драгана Човића и Милорада Додика. Овај серијал истовремено можете пратити и у принтаним издањима дневних листова - "Ослобођење" и "Сан"
Пише: Славо КУКИЋ
Ових дана прочитах како је лидер ХДЗ „дио коалиције за средњи вијек“. Што, руку на срце, и није далеко од истине. Но, пуно ближе истини би могло бити да је господин дио коалиције која би, прије или касније, морала завршити тамо гдје такви, појединци и дружине, завршавају и иначе у свијету. С ону страну затворске браве. На мјесту, хоћу рећи, којем је велики мештар све прохујале године, Бог зна како, успијевао измигољити. И не само то. Властите је криминалне „несташлуке“ успијевао чак и капитализирати. Или још конкретније, судске процесе за властите му лоповлуке није се либио жигосати као крунске доказе о атацима на Хрвате. Јер, боже мој, како би се другачије, ако не тако, могло назвати процесуирање њега за криминал.
О некима од деврова мостарског сокола сам већ писао. Демистифицирао сам операцију Соко, случај Мондо, неке друге – који ће, колико сутра, бити кориштени као уџбенички примјери нефункционирања правне државе. Овом се згодом, међутим, каним посветити криминалу који, осим о феномену заробљене државе, свједочи и о још понечему – о формама организације политичко криминалног подземља, стављању у службу властитих планова медија, невладиних удруга, политичких партија, релевантних особа...
|
Али, чему сакривање иза „неформалне скупине“? Па, ваљда оштећени, ма тко да јесу, имају своје име и презиме. Због чега га, ако се иза навода у пријави стоји, сакривати? Зашто? Да по сриједи, можда није страх од тужби пријављених за клевету и нанесену душевну бол? Због које би се, утврди ли се њезина утемељеност, такођер могло одговарати. |
Јавности желим, још конкретније, у више повезаних прича, приближити све работе „првог у Хрвата“, али и помагача му из криминално-политичког миљеа, у вези с мостарским оператером – ХТ-ом и Еронетом. Зашто? Међу иним, и због чињенице да је велики Хрват и католик, тако се барем представља, недавно покренуо нову медијску халабуку у вези с овом твртком. Али, и због тога што се неријетки питају – због чега? Ради ли се само о већ уходаној манипулацији јавношћу? Или се, не дај боже, у читавој тој причи, крије и још понешто?
Прије, дакле, десетак дана „неформална скупина дионичара ХТ-а“ је поднијела – и то, ти бокца, Државној агенцији за истраге и заштиту БиХ, хрватском УСКОК-у и њемачкој полицији – казнену пријаву против дванаест особа због, како у пријави пише, дијела међународне и домаће корупције, прања новца, подмићивања, рекета, утаја, прикривања извршења казненог дјела, због закључивања штетних уговора, неовлаштеног и незаконитог прислушкивања и шпијунаже у корист стране земље, сам Бог зна за што све још не. А свим тим је, како „неформална скупина“ наводи, ХТ оштећен за стотињак милиона марака.
Да се не ради о зезанцији потврђује и изјава гласноговорнице СИПА-е како је ова агенција пријаву запримила, како је њезини експерти проучавају, те како ће, буде ли утврђено да постоји елемената казненог дјела, рад на предмету бити и настављен.
Ничег необичног, дакако. Пријава је, па ма тко је одаслао, стигла и на СИПА-и је обвеза да наводе из ње провјери. И особно то, душом и срцем, подржавам. Желимо ли демократско, етично, некорумпирано друштво, под тепихом не смије бити простора ни за што. На чистини и увиду јавности, али и институција државе, мора бити баш све.
Но, у вези с пријавом очи боде неколико детаља. Поднијела ју је, као прво, „неформална скупина дионичара ХТ-а“. Група, дакле, физичких, можда и правних, особа чији је интерес у ХТ, због незаконитих радњи трећих лица, угрожен. Ако је по сриједи то, логично је да људи, како би свој капитал заштитили, поднесу казнену пријаву. Али, чему сакривање иза „неформалне скупине“? Па, ваљда оштећени, ма тко да јесу, имају своје име и презиме. Због чега га, ако се иза навода у пријави стоји, сакривати? Зашто? Да по сриједи, можда није страх од тужби пријављених за клевету и нанесену душевну бол? Због које би се, утврди ли се њезина утемељеност, такођер могло одговарати.
Други детаљ везан је за начин како је казнена пријава угледала свјетло дана. И како ју се, све вријеме након тога, експлоатира. Подсјетимо, постојање пријаве је обзнанила бањалучка агенција СРНА. Сама та чињеница, истина, проматра ли ју се издвојено од свега, и не мора бости очи. Унутар, међутим, укупног контекста она постаје индикативна. Због чега?
Занимљиво је, прије свега, да до те врсте информације, прије или у вријеме када и СРНА, нису дошле двије сарајевске агенције – ОНАСА и ФЕНА. Али, ево, претпоставимо да се ради о случајности каквих, уосталом, имате сваки дан. Може ли се, међутим, под категорију случајности подвести и још једна – чињеница да су медији с простора Федерације јавност упознали с постојањем казнене пријаве – понеки од њих се тиме, додуше, бавио и нешто детаљније – а да бањалучки од ње свакодневно праве догађај дана. И то, рашчистимо и тај „детаљчић“, не медији с простора РС-а уопће, него бањалучки медији који су под контролом или у служби тамошњега „вожда“ – РТРС, Глас Српске, Независне новине и Фокус. Медији, дакле, којима кормиларе, или најпознатији пјевачи четничких пјесама и савјетници осуђеника за ратне злочине у посљедњем рату – а данас Додикови послушници – или интимуси лакташкога вожда и особе које су из везе с њим, у приватизацијским деаловима, извукле позамашну корист за себе. А извлаче, богме, у прилог чему свједочи и овогодишња расподјела буџетскога новца РС-а, и данас.
|
Недвојбено је, прије свега, да причом о „пљачки стољећа“ Додик у заборав покушава потиснути властити криминал. Јер, он му, што јес'-јес', може вишеструко штетити. Може му, рецимо, органе гоњења на леђа натоварити и више него до сада. А, руку на срце, ни ово што су му се натоварили није за подцијенити. Дапаче. Миле због тога, иако то ни за живу главу не би признао, веома мало спава. А и тада га, ма колико кратко трајало, прогоне најцрњи снови. |
Зашто, дакле, истрајавање баш на тој пријави? И зашто баш апострофирани медији? По сриједи, дакако, није никакав специјални интерес наведених медија. Ма, не. Они, јадници, само одрађују посао који су добили од шефа. Од, да не би било непознаница, премијера РС-а. У прилог томе, уосталом, свједочи и још један детаљ – да је казнена пријава поднесена и против читавог тима политичког магазина „60 минута“. Но, о тој „ситници“ други пут.
Ако је тако, а јесте, логично је питање, зашто Милорад Додик? Што то мотивира лакташкога вожда? Жеља за правном државом, за просперитетним и некорумпираним друштвом, јаком БиХ? Ма, какви. Човјек је учинио све што је могао да се добије амбијент с потпуно супротним предзнаком. Па, што је, онда, по сриједи? Е, то је већ за размишљање. И ни на крај ми памети није помисао како би пронићи могао у баш све Додикове мотиве. Али, да неки од њих нису упитни и више сам него сигуран.
Недвојбено је, прије свега, да причом о „пљачки стољећа“ Додик у заборав покушава потиснути властити криминал. Јер, он му, што јес'-јес', може вишеструко штетити. Може му, рецимо, органе гоњења на леђа натоварити и више него до сада. А, руку на срце, ни ово што су му се натоварили није за подцијенити. Дапаче. Миле због тога, иако то ни за живу главу не би признао, веома мало спава. А и тада га, ма колико кратко трајало, прогоне најцрњи снови. Може му, потом – јер, предизборно је вријеме – прича о почињеним лоповлуцима однијети и значајан дио гласова бирача. Па, у некој радикалнијој варијанти, ако већ хоћете, и истргнути канџију власти из руку у слиједеће четири године. А у том би случају, без имало двојби, казненом прогону вожд био пуно изложенији него данас – када страх сије свуда око себе, па и на институције гоњења.
Радо би Миле, потом, помогао и свом мостарском другару. Мало, истина, помогао, а мало га, због властитих великодржавних планова, и инструментализирао. Успут би се, на концу, велики Миле, понешто покушао натоварити и Бакиру и свима који га окружују – због ђешифрирања властитих му криминалних деврова. По логици, дакако, забавите се мало собом како би заборавили на мене. Али, о свему томе у наставку ове приче.