БЛ!Н Магазин

КОАЛИЦИЈА ЗА ЗАТВОР (ИИ ДИО): Човићев јуриш на ХТ

У другом наставку свог аналитичког серијала проф. Славо Кукић бави се особним амбицијама Драгана Човића у вези са ХТ-ом и незајежљивим покушајима да се домогне директорске столице херцеговачког теле-оператера

Пише: Славо КУКИЋ

Везани текст: Додикови мотиви дизања прашине око ХТ-а

Жеља Додика је, о томе сам писао, да дизањем медијске халабуке у вези с ХТ помогне своме мостарском двојнику. Али, та жеља није и цијела истина. Осим што би помогао другару, Миле би га, због властитих планова, мало и инструментализирао. Но, о томе у једном од наставака. Данас би се радије посветио Човићевим особним амбицијама у вези с ХТ-ом. Јер, људина свакодневно рони сузе, како због угрожености Хрвата, тако и због уништавања добара на „хрватским просторима“. Но, стварност је пуно другачија. И о „првом у Хрвата“ одашиље сигнале сасвим супротна предзнака. О чему је, дакле, ријеч?

Јавности је познато да је лидер ХДЗ-а концем деведесетих, у вријеме док је обнашао дужност допремијера Федерације, био и на челу Управног одбора мостарскога ХПТ. Познато је, потом, да је промјена управљачке и менаџерске структуре ове фирме омогућила и отварање пандорине кутије у вези с његовим девровима у њој. Познато је, на концу, да је први задатак, којег је велики мештар, након повратка у власт 2003. године, себи поставио, био поновно преузимање фирме из које је, прије само коју годину, потиснут. А из које је мјесечно, овако или онако, исисавао позамашну лову.

Али, запело је на директору. На Стипи Прлићу. А, без његове главе и планови остају само санак пусти. Прлић се, наиме, показао пуно тврђим од Надзорног одбора. И одолио је свим налетима. Помагала није ни кооперативност коју је мостарски демагог исказивао у односу на своје коалицијске партнере. Нудио је, неријетко и давао, тако кажу, баш све – министарске позиције, челна мјеста државних и ентитетских управа и агенција, директорске фотеље. Заузврат је тражио само једно – директорско мјесто у ХТ-у.

У новим увјетима ХПТ је, додуше, дјеловао у форми двије нове твртке -  као ХП и ХТ. Човићева амбиција је била овладати и једном и другом. И тиме, успут, створити претпоставке за финанцијско заокруживање политичког простора у којем ће се, како год да се звао, моћи балахати као и његов бањалучки двојник. Простор који би функционирао изван бх. правног сустава. Или би га мађионичар, по угледу на Додика, потпуно игнорирао. А себи би, институционално и сијући свеопћи страх, осигурао заштиту од свега и свачега. И опет, по узору на свога бањалучког јарана.

На његову жалост, план му је прошао само половично. Хрватским поштама је, наиме, загосподарио. И тај утјецај окрњен остао није ни до данас. Дапаче. Ова је твртка полигон за ухљебљивање његових – чланова и присталица, али и родбине и пријатеља – па и још понешто. Но, ХП, руку на срце, нису плијен с којим би се Човић могао и задовољити. Мека је у другом дијелу раније твртке. У ХТ-у. А тамо се прича искомплицирала. Иако, стартало је, готово па боговски. На брзину је, и супротно закону, смијењен ранији Надзорни одбор и постављен онај који је великог мештра у фирму требао увести на широм отворена врата. И омогућити му да настави с балахањем као и само коју годину раније. Да, и то десетинама тисућа марака мјесечно, наплаћује измишљене конзултантске услуге, да ХТ увлачи у нове пројекте попут оног с производњом авиона с конца деведесетих, и све у том духу.

Али, запело је на директору. На Стипи Прлићу. А, без његове главе и планови остају само санак пусти. Прлић се, наиме, показао пуно тврђим од Надзорног одбора. И одолио је свим налетима. Помагала није ни кооперативност коју је мостарски демагог исказивао у односу на своје коалицијске партнере. Нудио је, неријетко и давао, тако кажу, баш све – министарске позиције, челна мјеста државних и ентитетских управа и агенција, директорске фотеље. Заузврат је тражио само једно – директорско мјесто у ХТ-у. Но, није имао среће.

Једно је вријеме од операције ХТ велики мештар чак и одустао. Амбиција му се, међутим, активирала с конституцијом новог Надзорног одбора. Оног који у ХТ-у дјелује и данас. И у који је, захваљујући манипулаторским склоностима, лидер ХДЗ угурати успио чак три своја човјека од укупно шест колико их тамо има држава. А који, блокирајући рад читавог одбора, мостарску твртку у амбис гурају скоро двије године. И све то, разумије се, за љубав и због особног интереса великога мештра.

Како је све то могуће? Мали је простор за детаљно објашњење. Укратко, према Статуту, за све битне одлуке ХТ-а неопходан је готово апсолутни консензус његова Надзорног одбора. Још конкретније, гласују ли против одлуке, која се третира битном за фирму, само три од укупно једанаест чланова овог тијела, нема одлуке. Захваљујући томе Човићеви су, њих троје „величанствених“, у непуне двије године блокирали буквално све. А тиме, разумије се, укочили сваки развој фирме којом тобоже управљају. И присилили је на стално заостајање за њезином конкуренцијом.

Највећа штета је, дакако, изазвана блокадом избора првог човјека. Без којега је ХТ читаву годину. И онда није проблем ни погодити какво је стање тамо. Укратко, стање летаргије и безнађа, твртка дјелује све смушеније, њезино пропадање је све извјесније. Због свега тога се ових дана, отвореним писмом федералном премијеру, огласи и синдикат ХТ-а – упозоравајући га како су стрпљиво чекали да институције Владе нађу рјешење за нормалан и законит рад фирме у којој раде, како им је, због маћехинског односа, стрпљење на измаку, како не желе бити талац политичке демагогије и томе слично.

На што је синдикат мислио? На којешта. Претпостављам, и на чињеницу да фирма без директора главиња пуну годину. А њега нема јер Човићеви блокирају избор кандидата који је добио зелено свијетло владе Федерације, оне исте која их је на мјесто чланова Надзорног одбора и именовала. И којој би у нормалну свијету имали обвезу и одговарати. Но, они то не чине. Умјесто тога, одговарају само својој партији. И њезину шефу особно.

Ових се дана, наиме, мостарском чаршијом шире гласине како су Човићеви „ревизори“ одрадили посао стољећа. Како су најновијим уратком, наводно, оспорили све ревизорске извјештаје из претходних година. Који су, успут казано, одреда били позитивни. А које су радили такођер људи из државне ревизије. Оне којој је на челу Човићев човјек. Извјесни Колобарић.

Ако је, пак, тако, зашто је тај исти, Човић, сада подузео медијску хајку – с причом о „неформалним скупинама дионичара“, казненим пријавама, проневјереним милионима... И ту је одговор крајње једноставан. Федерална влада је, будући њезини чланови Надзорног одбора, и против њезине воље, блокирају избор директора, а тиме и нормално функционирање фирме, коначно одлучила сазвати скупштину дионичара и извршити измјену у Статуту којом се та фарса окончава. Којом се избор директора омогућује и штити државни капитал. Али, и којом се, до даљњега, покопавају Човићеве амбиције да шапу стави и на ову твртку.

Измјеном Статута се, још конкретније, предвиђа рјешење по којем је избор директора ваљан и у случају да су против њега три од укупно једанаест чланова Надзорног одбора. У таквој, пак, ситуацији, Човићу и дружини му остало је само једно – да медијским махинацијама изврше притисак на дионичаре – институције Федерације, али и загребачки ХТ – да од наведене измјене статута одустану. А тиме, и да одложе избор Прлића.

Није, дакако, немогуће, да до конца српња, за када је скупштина дионичара заказана, посегну и за још којим „адутом“. За, рецимо, ревизорским извјештајем којим би се бившег директора додатно оклеветало. Ових се дана, наиме, мостарском чаршијом шире гласине како су Човићеви „ревизори“ одрадили посао стољећа. Како су најновијим уратком, наводно, оспорили све ревизорске извјештаје из претходних година. Који су, успут казано, одреда били позитивни. А које су радили такођер људи из државне ревизије. Оне којој је на челу Човићев човјек. Извјесни Колобарић. Јер, ето, сада су се појавили нови „детаљи“. На које, тобоже, „ревизор“ Колобарић, у јавности познатији као дио Човићеве Соколове групе – али њему ће бити посвећена посебна анализа – ранијих година није обратио позорност.

Хоће ли у своме науму мостарски мешетар, и дружина му дакако, и успјети? Не знам. Остаје да се види. Тридесети српња је пред вратима. И он ће показати стварни однос снага у овом дијелу земље. А јавност ће имати свједочење о томе је ли криминално-политичко подземље још увијек у предности у односу на институције правне државе.