ХРОНОЛОГИЈА АТЕНТАТА НА ЗОРАНА ЂИНЂИЋА ОД 1991. ДО 2011.ГОДИНЕ: Зоранов 'плес' међу змијама отровницама!
06.10.2000. – У Београд долази министар спољних послова Русије, Иванов, и посредује између Милошевића и Коштунице. Резултат је састанак у 19х између Коштунице и Милошевића (састанку присуствује и Павковић). Састанак снима КОС, Милошевић подсећа Коштуницу: “Удружили сте се са оним издајицама и олошима, а ја сам вам странку одржавао у животу.” Милошевић предлаже да га Коштуница именује за савезног премијера. Коштуница каже да је то можда добронамеран предлог, али да не долази у обзир, јер када би то предложио “појели би ме ови из ДОС-а”.
Атентат – хронологија
Преузето са пријатељског портала www.песцаник.нет - 10.03.2011.
1991 – Формиране Црвене беретке, као тајна формација Ресора државне безбедности (РДБ), на чијем челу је Јовица Станишић. Главна улога у формирању Беретки припала је Михаљу Кертесу и њеном првом команданту, Френкију Симатовићу. Главни центар за обуку Беретки био је у Кули, али и на Тари, а од 1991-1995. у Пајзошу (Славонија) и Тиквешу (Барања). Јединица учествује у свим ратовима деведесетих.
1996 – Милорад Улемек – Легија, на позив Јовице Станишића, по распуштању Арканових Тигрова, приступа Береткама. Од 1985. до 1992. он је припадник Легије странаца, а од 1992. члан Арканове Српске добровољачке гарде (Тигрови)&хеллип;
1997 – На прослави годишњице оснивања Беретки у Кули присуствују Слободан Милошевић, Франко Симатовић, Јовица Станишић, Милорад Улемек, Милорад Вучелић, Михаљ Кертес. Симатовић држи говор и наводи да је јединица водила борбе против хрватских оружаних полицијских снага у зонама Бенковац, Стари Госпић, Плитвице, Глина, Костајница, у „здруженим операцијама“ у Источној Славонији, коридору код Брчког у „Дринској и Сарајевској“ операцији, док су у Западној Босни њени припадници чинили окосницу армије Фикрета Абдића. Јединица је, како наводи, била „мала, мобилна, убитачна и дискретна“... После Петог октобра, ангажована на југу Србије у пословима обезбеђења важних функционера (до новембра 2001.), као и приликом хапшења Милошевића у вили Мир. Јединица је остала без праве намене у новим условима. 15.01.2002.. је издвојена из састава РДБ, а 25.03.2003.. расформирана.
1998 – Пред почетак рата на Косову, Јовица Станишић је смењен, а на његово место постављен Радомир Марковић. На место команданта ЈСО, уместо Франка Симатовића, долази Милорад Улемек – Легија&хеллип; У фебруару снаге МУП-а Србије убиле 14 чланова породице Јашари&хеллип; У октобру на Косову насилно измештене стотине хиљада људи&хеллип; Долазак мисије ОЕБС-а.
1999 – 15. јануара инцидент у селу Рачак (откривено 45 тела), 6-23. фебруара преговори у Рамбујеу, 24.03.1999 – почела НАТО интервенција која је трајала 78 дана&хеллип; 26.03. масакр у Сувој Реци, убијено 48 чланова породице Бериша&хеллип;11.04.1999 – убијен Славко Ћурувија (Ускрс)&хеллип; 09.06. потписан Кумановски споразум&хеллип; Крајем рата на Косову формација добија званично име – Јединица за специјалне операције (ЈСО). Крајем јула Милошевић одликује Орденом за храброст шефа безбедности ЈСО Милорада Брацановића и Милорада Улемека – Легију&хеллип; 11.08. тотално помрачење Сунца у Европи и Азији. У Србији медији саветују грађане да спусте ролетне, улице пусте&хеллип; 01.10. Други чеченски рат&хеллип; 03.10.1999 – Атентат на Вука Драшковића на Ибарској магистрали&хеллип; 10.12. умро Фрањо Туђман.
2000.
10.01.2000.. – 19 опозиционих странака формирало коалицију под називом Демократска опозиција Србије - ДОС.
15.01.2000.. – У холу Интерконтинентала убијен Жељко Ражнатовић Аркан.
07.02.2000.. – Убијен министар одбране СРЈ, Павле Булатовић... Стјепан Месић победио на председничким изборима у Хрватској.
17.02.2000. – ИВ конгрес СПС-а, Милошевић опозицију назива "јаничарима".
18.03.2000. – Умрла Јелена Шантић.
26.03.2000. – Владимир Путин изабран за председника Русије.
03.04.2000. – На Палама ухапшен Момчило Крајишник (у пиџами и папучама).
14.04.2000. – На Тргу Републике ДОС одржао први митинг пред око 100.000 грађана. Упућен захтев за организовање слободних избора.
25.04.2000. – Убијен Жика Петровић, ген. директор ЈАТ-а.
03.05.2000. – На малом подручју неба срели се Сунце, Месец, Меркур, Венера, Марс, Јупитер и Сатурн.
03.05.2000. – У Пожаревцу туча између двојице отпораша и обезбеђења дискотеке Мадона, отпораши ухапшени.
13.05.2000. – У Новом Саду убијен Бошко Перошевић, председник Извршног већа АП Војводине.
17.05.2000. – Полиција заузима Студио Б, онемогућено емитовање радија Б2 92 и Индекса.
25.05.2000. – Министар правде Петар Јојић послао писмо Карли дел Понте „курви која се продала Американцима“.
27.05.2000. – Митинг опозиције на Тргу републике (СПО, ДС, ДСС, Отпор, Женска мрежа).
29.05.2000. – Лидери опозиције у Москви.
15.06.2000. – Покушај атентата на Вука Драшковића у Будви.
22.06.2000. – Умро Слободан Инић.
02.08.2000. – Отпор започео кампању Готов је.
07.08.2000. – Коштуница истакнут као председнички кандидат ДОС-а.
25.08.2000. – Нестао Иван Стамболић.
24.09.2000. – Редовни избори за Скупштину СРЈ, локалну самоуправу и ванредни избори за председника СРЈ. Коштуница победио Милошевића. Веће грађана Савезне скупштине: ДОС 59, СПС-ЈУЛ 44, Булатовићев СНП 30 (Ђукановићев ДПС је бојкотовао изборе, излазност у Ц.Г. је била ниска); од 20 места за Србију у Већу република: ДОС 10, СПС-ЈУЛ 7, СРС 2, СПО 1. ДОС освојио 105 од 110 одборника у Београду.
28.09.2000. – Изборна комисија објавила да Коштуница није освојио више од 50% гласова, заказала други круг избора за 8. октобар. Протести широм Србије.
29.09.2000. – Штрајк у рударском басену Колубара.
01.10.2000. – На олимпијским играма у Сиднеју, одбојкашка репрезентација СРЈ освојила златну медаљу.
02.10.2000. – Милошевић држи последњи говор: стварни шеф ДОС-а није Коштуница него Ђинђић, сарадник НАТО-а, који жели распарчавање земље и вечни рат, Србе ће снаћи судбина Курда.
05.10.2000.. и даље – Због одбијања власти да призна пораз на председничким изборима, више стотина хиљада људи заузело савезну скупштину и зграду државне телевизије (Булдожер револуција), чиме је окончана владавина Милошевића (признаје пораз на телевизији 6. октобра). Значајна улога у мирном расплету приписује се сусрету Улемека са Ђинђићем у Гепратовој улици. Формално власт преузима само Војислав Коштуница (7. октобра), ДОС са СПС-ом и СПО формира прелазну владу (24.10, на челу Миломир Минић) која траје до нових избора који су заказани за децембар&хеллип;ДОС на републичком нивоу нема власт до јануара 2001.. За то време, на функцијама у ДБ-у и војсци остају Милошевићеви људи: Радомир Марковић и Небојша Павковић. ДОС захтева од Коштунице да их смени, али он поручује да реваншизма неће и не сме бити. На седници ДОС-а је у гласању о смени Марковића било 17:1 гласова у корист смене Марковића, али због ДСС-овог гласа против одлука није спроведена...
06.10.2000. – У Београд долази министар спољних послова Русије, Иванов, и посредује између Милошевића и Коштунице. Резултат је састанак у 19х између Коштунице и Милошевића (састанку присуствује и Павковић). Састанак снима КОС, Милошевић подсећа Коштуницу: “Удружили сте се са оним издајицама и олошима, а ја сам вам странку одржавао у животу.” Милошевић предлаже да га Коштуница именује за савезног премијера. Коштуница каже да је то можда добронамеран предлог, али да не долази у обзир, јер када би то предложио “појели би ме ови из ДОС-а”.
07.10.2000. – Коштуница и Раде Марковић се састају – тајно, без знања осталих лидера ДОС-а. О састанку сведочи сам Марковић у књизи Казна без злочина: "Нови председник је апсолутно био против тога да поднесем оставку док се не конституише нова влада Србије и не постави нови начелник Службе. По повратку на радно место, сазвао сам проширени колегијум. Дошли су начелници свих центара из Србије." На том састанку договорено систематско уништавање документације ДБ-а. Од 7. октобра комуникацију између Коштуничиног кабинета и Марковића преузима Љиљана Недељковић. По другим изворима, Коштуница се са њим састао још преко 20 пута до хапшења Радета Марковића 24. марта 2001..
21.10.2000. – Посмртни остаци Јована Дучића пренети из САД у Требиње; сахрани присуствује и Коштуница (посећује и Сарајево).
06 -11.11.2000. – побуне у затворима у Србији, побуне Албанаца на југу Србије, иза побуна стоје Раде Марковић и нереформисана ДБ.
новембар 2000. – Уочи парламентарних избора из ДСС-а прећено самосталним изласком на изборе и тражена већа квота на заједничкој изборној листи као услов да њен носилац буде Војислав Коштуница&хеллип; 12. новембра Коштуница изјавио за Политику: Сигуран сам да у овом тренутку није воља народа да се руше институције као што су војска и полиција, нити да се по разним установама људи смењују само зато што су били чланови СПС-а&хеллип; Џорџ Буш победио Ал Гора&хеллип; Отпор добио награду МТВ за слободу мишљења Фрее Yоур Минд.
21.11.2000. – Стручњаци Хашког трибунала у 520 гробница на Косову пронашли око 4.000 тела и делова људских тела, изјавила у Савету безбедности УН-а главна тужитељка трибунала, Карла дел Понте&хеллип; Градимир Налић (саветник Војислава Коштунице за људска права) присуствовао слави ЈСО у Кули, одржао говор и себе најавио као будућег министра полиције, рекао да ће влада да прода јединицу Хагу и да зато треба подржати Коштуницу.
23.11.2000. – Отмица сина Лепе Брене.
01.12.2000. – Почела предизборна кампања за републичке изборе.
02.12.2000. – Откривено тело судије Симеуновића.
04.12.2000. – Коштуница и Зоран Жижић на Хиландару.
15.12.2000. – Ухапшен па пуштен Михаљ Кертес, позвао се на посланички имунитет.
23.12.2000. – ДОС-ова победа на изборима: 176 од 250 посланичких места. Мандате у скупштини освојили и социјалисти (37), радикали (23) и Странка српског јединства (14)&хеллип; Рестрикције струје.
2001.
09.01.2001. – Коштуница (римски Месађеро) изјавио да је останак Радомира Марковића на месту шефа ДБ био ”прагматична одлука” &хеллип; Биљана Плавшић се добровољно предала Хашком трибуналу.
13.01.2001. – Коштуница прима Милошевића.
19.01.2001. – Бил Клинтон донео одлуку о укидању спољног зида санкција СРЈ.
20.01.2001. – Џорџ Буш 43. председник САД.
23.01.2001. – Прва посета Карле дел Понте Београду.
25.01.2001. – Формирана нова републичка влада чији је председник Зоран Ђинђић. На првој седници нова влада одлучује да смени начелника ДБ-а Радомира Марковића. Истог дана Раде Марковић подноси оставку (Коштуници). Ђинђић одбија захтев Легије да на чело ДБ-а дође Милорад Брацановић. За новог начелника службе именован је Горан Петровић који је у време Милошевића избачен из ДБ-а&хеллип; Коштуница у интервјуу истог дана изјавио да би изручење Слободана Милошевића дестабилизовало СРЈ и да неће пристати да сарађује са Карлом дел Понте.
јануар 2001. – Почетак сукоба у Македонији између албанске групе Ослободилачка национална армија (ОНА) и македонске владе.
06.02.2001. – Зоран Соколовић, бивши министар полиције, извршио самоубиство.
09.02.2001. – Протести у Хрватској због налога за хапшење Мирка Норца.
10.02.2001. – Председница делегације Европског парламента за односе са Југоисточном Европом, Дорис Пак, у Београду тражи од СРЈ хапшење вуковарске тројке: официра бивше ЈНА Веселина Шљиванчанина, Милета Мркшића и Мирослава Радића.
13.02.2001. – Ухапшен бивши генерални директор РТС Драгољуб Милановић због сумње да је одговоран за погибију 16 радника РТС-а 23. априла 1999.
16.02.2001. – Бомбашки напад на аутобус Нишекспреса код Подујева, погинуло 10 људи.
24.02.2001. – Ухапшен Радомир Марковић и још двојица актера атентата на Ибарској магистрали.
26.02.2001. – умро Драгослав Аврамовић, бивши гувернер Народне банке.
28.02.2001. – Коштуница потписао указ о пензионисању Ратка Младића.
10.03.2001. – У саобраћајној несрећи гине Маја Тасић, народна посланица из ГСС-а.
01.04.2001. – Црвене беретке хапсе Слободана Милошевића, после вишесатних преговора које са Милошевићем води Чедомир Јовановић.
02.04.2001. – Војислав Коштуница изјављује: „Не мери се све новцем. Постоји и нешто што се зове образ. Спремни смо да сарађујемо, али то не значи да ћемо прихватити нешто што може угрозити национално и државно достојанство зарад шаке долара. Поједини наши званичници још нису свесни нових односа СРЈ и међународне заједнице и чињенице да уцене не воде ничему.“&хеллип; На иницијативу Коштунице, формирана Комисија за истину и помирење.
06.06.2001. – У Србији регистровано више од 390.000 избеглица из бивше СФРЈ.
09.04.2001. – Киднапован Мирослав Мишковић, ослобођен наредног дана после испуњења захтева отмичара&хеллип; Постају јасне везе Беретки са организованим криминалом (ЈСО + земунски клан = земунска јединица)&хеллип; Истог дана Политика преноси изјаву Коштунице са БКТВ да “није било штете због несмењивања Радомира Марковића, а са друге стране, ризик које би промене довеле је избегнут”.
април 2001. – Бивши уредник Политике експрес даје изјаву полицији да је налог за текст који позива на линч Славка Ћурувије потекао од Мирјане Марковић.
април 2001. – Адвокати Рајко Даниловић, Драгољуб Тодоровић и Никола Баровић траже од премијера да расформира Беретке и суспендује функционере РДБ за које се сумња да су учествовали у четвороструком убиству на Ибарској магистрали, отмици Ивана Стамболића и убиству Славка Ћурувије.
24.04.2001. – Информативна служба Генералштаба ВЈ саопштава да је против 245 припадника ВЈ покренут поступак, а против њих 183 подигнута оптужница због кривичних дела почињених од 1. марта 1998. до 26. јуна 1999. на Косову.
04.05.2001. – Окружно јавно тужилаштво у Београду подиже оптужницу против бивших функционера РДБ Радомира Марковића, Николе Ђурчића, Милана Радоњића и Бранка Црног, због одавања државне тајне&хеллип; У Паризу ухапшени Душан Спасојевић и Луковић Кум (Французи) и изручени Србији. Када то види на дневнику, Милорад Улемек пуца у телевизор и пали дискотеку Тврђава у Кули. Горан Петровић га суспендује.
07.05.2001. – Нереди у Бањалуци поводом полагања камена темељца за обнову Ферхадије.
пролеће 2001. – издата наредба МУП-у Србије и ресору ДБ да направе белу књигу о организованом криминалу у Србији.
03.05.2001. – На територији Београда, у једној хладњачи пронађени лешеви међу којима има жена, деце и стараца, као и особа у униформама ОВК, преноси Радио Б92.
4-5.06.2001. – Пијана јунска ноћ, ДСС планира упад војске (зову Павковића у сред ноћи) у Биро за информисање владе.
15.05.2001. – Први у низу чланака у Националу о "духанској мафији" (Станко Суботић Цане).
11.06.2001. – У Јагодини, у улазу своје зграде убијен дописник Вечерњих новости Милан Пантић&хеллип; Потпредседник Владе Србије, Вук Обрадовић, разрешен дужности због оптужби за сексуално узнемиравање.
13.06.2001. – На седници Савезне владе усваја се Предлог закона о сарадњи са Судом у Хагу, а седница савезног парламента пред којим ће се наћи овај предлог заказана је за недељу дана касније. Председник СРЈ Војислав Коштуница изјављује да је Предлог овог закона на седници владе усвојен демократски, вољом већине.
15.06.2001. – Полиција ухапсила пуковника полиције Милорада Луковића (Улемека), званог Легија, и капетана полиције Бранка Вељковића, који су у клубу Бојан Ступица извршили напад на полицајца. Те ноћи Цеца Ражнатовић у Ступици слави свој 28. родендан. У том тренутку у Централном затвору налазе се Милорад Улемек Легија, Душан Спасојевић, Миле Луковић, Радомир Марковић и Слободан Милошевић&хеллип; Истог дана, на личну Коштуничину иницијативу, без консултовања Генералштаба, за шефа Службе безбедности ВЈ постављен Ацо Томић.
16.06.2001. – Владимир Путин стигао у дводневну посету СРЈ.
18.06.2001. – Умро Даворин Поповић, певач Индекса.
20.06.2001. – Суспендовани Легија поднео оставку на дужност команданта ЈСО и раскинуо радни однос у МУП-у Србије. На његово место у ЈСО долази Душан Маричић – Гумар.
21.06.2001. – На захтев савезне владе, Предлог закона о сарадњи са Хашким трибуналом повучен из скупштинске процедуре, јер на вишечасовним преговорима представника ДОС-а и СНП-а није постигнута сагласност о компромисном решењу.
23.06.2001. – Савезна влада усвојила Уредбу о поступку сарадње са трибуналом у Хагу. Седници нису присуствовали чланови владе из СНП-а (осим Миодрага Ковача). Савезни уставни суд најавио оцену уставности уредбе.
26.06.2001. – Коштуница примио делегацију СПС-а и обећао да Милошевић неће бити изручен Хагу.
28.06.2001. – Савезни уставни суд, у истом саставу као и када је поништио изборну победу ДОС-а претходне године, проглашава привремену суспензију Уредбе Савезне владе&хеллип; Зоран Ђинђић сазива седницу Владе на којој се, позивајући се на чланове 90 и 136 републичког Устава, као и на члан 16 Устава СРЈ, доноси Уредба о директној примени статута Хашког трибунала. Милошевић изручен Хагу на основу уредбе Владе Србије (на Видовдан). Тај суд је 24. маја 1999. оптужио Милошевића и још четворицу високих функционера његовог режима за злочине против човечности и кршење закона и обичаја рата над косовским Албанцима у првој половини 1999. Зоран Ђинђић у обраћању нацији објашњава да је влада била принуђена на овакву одлуку како би заштитила интересе Србије. Коштуница ту одлуку оцењује као ударац на владавину права и на савезну државу. Његове касније најјаче изјаве: то је био државни удар, Милошевић је киднапован (из затвора)&хеллип; Завршена ексхумација 40 лешева из масовне гробнице на полицијском полигону 13. јул код Батајнице, жртве су Албанци из Суве Реке.
29.06.2001. – Зоран Жижић, председник Савезне владе подноси оставку због изручења Милошевића у Хаг&хеллип; На донаторској конференцији за Југославију, одржаној у Бриселу, прикупљено 1,28 милијарди долара помоћи СРЈ... Пет земаља наследница СФРЈ у Бечу потписало оквирни Споразум о сукцесији... Коштуница посетио патријарха Павла и обавестио га “о политичкој кризи након изручења наших грађана Хашком трибуналу”&хеллип; Извршни одбор ДСС-а, у знак протеста због Милошевићевог изручења Хагу, одлучио да ова странка иступи из ДОС-а и формира посебне посланичке клубове у оба парламента.
30.06.2001. – Претучени учесници несуђене прве Геј параде у Београду... Концерт Здравка Чолића на Маракани.
јул 2001. – Градимир Налић, Коштуничин саветник за људска права, тврди да је Милошевић приликом екстрадиције фотографисан у Институту за безбедност, да су фотографије плаћене и сугерише да је неко наплатио уцену расписану за Милошевићем. Из ДСС-а стижу захтеви за смену челних људи РДБ-а: Горана Петровића и Зорана Мијатовића... 5. јула Коштуница изјавио за Време да је „део наше јавности профитирао на причи о злочинима почињеним само на једној страни, а посебно на величању Хашког суда. На томе су овде направљене многе каријере и згрнути силни новци.” Поводом захтева за смену генерала Павковића изјавио је: ”Било је веома много неозбиљних покушаја да се изведе сукоб између ВЈ и других државних структура&хеллип; сматрао сам да никако није добро да због парчета меса кољемо читавог вола.”
04.07.2001. – Формиран УБПОК (Управа за борбу против организованог криминала), за начелника постављен Радован Кнежевић, а за заменика капетан Драган Карлеуша. (Из Беле књиге: Једна од главних делатности земунског клана је кријумчарење опојних дрога, повезани су са Космајац Драгославом и сурчинском групом, заједно чине једну од најјачих међународних кријумчарских група за овај део Европе.)
06.07.2001. – ДСС тражи реконструкцију Владе. Највише на удару министарства правде и унутрашњих послова... Истог дана Вечерње новости преносе изјаву Коштунице (за Коријере дела сера) да је оптужница Милошевића ”стереотипна, шематизована и празна”. Он каже да није гледао телевизијски пренос првог Милошевићевог појављивања пред судом, рекавши да би то било ”сувише мучно”.
09.07.2001. – Вечерње новости преносе изјаву Коштунице (Стампи) да се екстрадиција бившег председника СРЈ може сматрати покушајем ограниченог државног удара.
14.07.2001. – Влада Србије саопштила да је откривен камион-хладњача у акумулационом језеру хидроелектране Перућац, где је нађено између 50 и 60 тела косовских Албанаца.
03.08.2001. – На Новом Београду убијен бивши високи службеник ДБ Момир Гавриловић, пошто се у јутарњим сатима састао са Коштуницом.
08.08.2001. – Поводом убиства Момира Гавриловића дневни лист Блиц отворио аферу позивајући се на добро обавештен извор: да је Гавриловић убијен, јер је у разговору у Коштуничином кабинету изнео податке о спрези власти и криминала.
17.08.2001. – ДСС одлучила је да напусти владу, јер су њени чланови и премијер умешани у криминал.
05.09.2001. – Блиц пренео да је Коштуница (на ТВ Политици) изјавио да је бивши председник СРЈ ”у правном смислу речи отет (из затвора) и предат хашким истражитељима”.
11.09.2001. – терористички напади на Њујорк и Вашингтон&хеллип; У септембру Окружни суд у Београду обуставио кривични поступак против челника западних земаља и НАТО, оптужених за агресију на СРЈ&хеллип;
19.09.2001. – Душан Спасојевић пуштен из притвора.
02.10.2001. – Скупштина Србије усваја Закон о сарадњи са Хашким трибуналом.
07.10.2001. – САД почињу ваздушне нападе на Авганистан.
09.10.2001. – Милошевић оптужен и за убиство више од 400 и депортацију најмање 170.000 Хрвата (друга оптужница).
21.10.2001. – Југословенски генерал у пензији Павле Стругар, кога је Хашки трибунал оптужио за злочине у Дубровнику крајем 1991, добровољно се предао том суду.
02.11.2001. – У школе у Србији поново уведена веронаука (грађанско васпитање од 07.11).
05.11.2001. – Скупштина СРЈ усвојила Законик о кривичном поступку који, под одређеним условима, предвиђа изручење југословенских држављана међународном суду&хеллип; Укинута смртна казна у СРЈ.
новембар 2001. – У Обреновцу Беретке хапсе браћу Предрага и Ненада Бановића и испоручују их у Хаг, који браћу терети за злочине почињене у логору Кератерм код Приједора 1992.
09.11.2001. – Док је Ђинђић у Америци, Беретке повлаче своје припаднике из обезбеђења министара и аеродрома. Разлог за побуну је наводно тај што су злоупотребљене хапшењем браће Бановић.
12.11.2001. – Док Милорад Улемек сведочи у поступку за убиство на Ибарској магистрали, Беретке са 24 хамера, под пуним наоружањем блокирају аутопут у Београду. Беретке износе политичке захтеве који се поклапају са захтевима ДСС-а: траже оставку министра полиције и начелника ДБ-а и доношење закона о сарадњи са Хагом. Коштуница као председник Југославије и врховни командант ВЈ пореди оружану побуну ЈСО са штрајком лекара&хеллип; Током побуне генерали Томић и Павковић службено путују у Москву, а тог истог дана (бусy даy) код Томића долазе Борислав Микелић и Легија. Томић гарантује Легији да се војска (Кобре) неће мешати у побуну. Придружује им се и Душан Спасојевић и поклања Томићу мобилни телефон. Сусрету присуствује и Раде Булатовић. На изласку Легија и Спасојевић разговарају: нећемо рећи Шешељу да смо остварили контакт са Коштуницом... Југословенски вицеадмирал у пензији Миодраг Јокић, оптужен за ратне злочине на подручју Дубровника 1991, добровољно се предаје Хашком трибуналу.
14.11.2001. – затворена седница владе, после Ђинђићеве ноћне посете седишту Беретки у Кули влада смењује Горана Петровића са места шефа ДБ-а. На то место поставља Андреју Савића, а Легијиног човека Милорада Брацановића за његовог заменика (уместо Зорана Мијатовића). Ђинђић најављује да је 2002.. година борбе против организованог криминала&хеллип; У Авганистану савезници улазе у Кабул.
16.11.2001. – Париски клуб отписао 66 одсто дуга СРЈ... Изашао први филм из серијала Хари Потер: Хари Потер и камен мудраца.
21.11.2001. – Недељник Репортер објављује списак 17 особа, бивших и садашњих руководилаца МУП Србије, против којих Хашки трибунал наводно скупља доказе за злочине на Косову. Објављен је и „списак сведока или осумњичених, сигурних учесника акције на Косову из састава МУП Србије“, на којем се налази 345 имена.
23.11.2001. – Трибунал у Хагу подигао трећу и најтежу оптужницу против Милошевића. Прве две се односе на злочине на Косову и у Хрватској, а трећа на злочине у БиХ.
24.11.2001. – Патријарх Павле освештао звона за Храм Светог Саве.
27.11.2001. – НАСА саопштила да је свемирски телескоп Хабл открио атмосферу на планети 150 милиона светлосних година од Земље.
29.11.2001. – Дан републике прослављен последњи пут.
06.12.2001. – Председник скупштине Србије Драган Маршићанин подноси оставку. Скупштина Србије бира Наташу Мићић, потпредседницу републичког парламента, за председницу скупштине&хеллип; Умро Џорџ Харисон.
08.12.2001. – Умро Мирза Делибашић.
12.12.2001. – Усвојен нови Закон о раду.
2002.
12.02.2002. – Пред Трибуналом у Хагу почиње суђење Милошевићу.
23.02.2002. – Посетом Златиборском округу почиње турнеја Владе: Србија на добром путу.
07.03.2002. – Председништво ДОС-а већином гласова подржава Предлог савезног закона о сарадњи са Хашким трибуналом. Представник ДСС уздржан.
16.03.2002. – умро Данило Бата Стојковић.
28.03.2002. – Раде Булатовић, саветник за безбедност Коштунице, у ауторском чланку у недељнику НИН поздравља промене у ДБ као „победу патриотизма“ и наглашава да је „нарочито позитиван напредак“ постигнут сменом Горана Петровића и „постављањем господина Андрије Савића“ на место шефа ДБ-а&хеллип; Ухапшен Момчило Перишић (акцију без знања руководства ВЈ водио Ацо Томић).
18.03.2002. – ДСС тражи оставку републичке владе.
19.03.2002. – Момчило Перишић поднео оставку, а Ђинђић тражи смену Аце Томића. Коштуница одбија предлог да се Томић пензионише.
април 2002. – Бивши министар унутрашњих послова Србије Влајко Стојиљковић извршио самоубиство на улазу у Скупштину СРЈ&хеллип; Југословенски министар за рад, здравство и социјалну политику Миодраг Ковач извршио самоубиство у Мадриду.
17.04.2002. – Савезна влада позива 23 особе које је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине, од којих су 10 југословенски држављани, да се добровољно предају том суду. Позиву југословенских власти одазвали су се Драгољуб Ојданић, Милан Мартић, Миле Мркшић, Никола Шаиновић, Владимир Ковачевић и Момчило Грубан.
07.05.2002. – Отета Љиља Буха.
29.05.2002. – Представници ДСС подносе оставке на чланство у управним одборима јавних предузећа и оставке на места начелника округа.
07.06.2002. – ДСС представља своју владу у сенци, чији је председник Драган Маршићанин. Неколико дана касније, административни одбор скупштине прихвата 13 оставки посланика ДОС-а и одлучује да престају мандати 21-ом посланику ДСС, због нередовног учешћа у раду парламента.
јун 2002. – У Београду убијен помоћник начелника Ресора јавне безбедности МУП-а Србије, генерал-мајор Бошко Буха&хеллип; 15. јуна Цеца пева на Маракани.
24.06.2002. – Указом Коштунице смењен начелник Генералштаба ВЈ Небојша Павковић. За заступника начелника Генералштаба ВЈ постављен је генерал-потпуковник Бранко Крга. Коштуница одбио да образложи своју одлуку, а није се сложио ни са захтевом Мила Ђукановића и Милана Милутиновића да се смене још неки генерали укључујући и генерала Аца Томића. Павковић изјављује да је војсци у ноћи између 4. и 5. јуна 2001.. било наређено да упадне у Биро за комуникације Владе Србије. Током лета то испитује Анкетни одбор Скупштине Србије (Пијана јунска ноћ).
03.06.2002. – Лидери ДОС-а одлучили да замене 50 посланика који нису редовно долазили на седнице парламента и на тај начин блокирали рад. Међу њима су и 23 посланика из ДСС-а.
11.06.2002. – Административни одбор прихватио одлуку ДОС-а. ДСС напушта парламент и излази из ДОС-а.
јул 2002. – Влада усвојила Закон о борби против организованог криминала. Да би постао важећи, било је потребно да постане саставни део савезног Закона о кривичном поступку. За тако несто било је неопходно да га изгласа и Савезна скупштина. ДСС и црногорска Социјалистичка народна партија опструирају доношење закона до децембра 2002.. Овај закон први пут уводи статус сведока сарадника. Љубиша Буха Чуме спреман је да постане сведок, али чека се закон. На основу његовог исказа била би још тада подигнута оптужница против Милорада Улемека и припадника земунског клана&хеллип; Председница Скупштине Наташа Мићић расписује изборе за председника Србије за 29. септембар&хеллип; 8. јула у Београду представљена књига за децу Радована Караџића "Има чуда нема чуда".
18.07.2002. – У Србији донет закон по којем је Ресор Државне Безбедности трансформисан у Безбедносно-информативну агенцију (БИА).
26.07.2002. – Савезни уставни суд поништио одлуку о одузимању 21 мандата ДСС-у.
27.07.2002. – Председништво ДОС на седници у Новом Саду доноси одлуку да ДСС искључи из владајуће коалиције.
29.07.2002. – Након искључења ДСС из ДОС-а, административни одбор Скупштине Србије јој одузима 45 посланичких места.
03.08.2002. – Покушај убиства Љубише Бухе Чумета у којем учествује и Легија.
септембар 2002. – Писма Љиље Бухе (09-30. септембра, Национал и Идентитет) која јој диктирају Спасојевић и Миле Луковић (која ДСС цитира током кампање за председника): „Ђинђић је често био гост у нашој кући.“ Једно од писама је адресирано на Коштуницу: Чуме припрема његово убиство, а влада Зорана Ђинђића је повезана са криминалом. Коштуничин слоган на овим изборима је Зна Србија (да ја нисам криминалац као Ђинђић). На митингу у Нишу Коштуница каже да има „нека тајна веза између мафије, криминалаца и актуелне власти“. У ТВ дуелу са Лабусом: Је ли се путовало авионима Станка Суботића Цанета? Јесте. Је ли спорно нешто у његовом богатству? Јесте. У мом кругу пријатеља не спада ништа из Сурчина.“
12.08.2002. – Слободан Милошевић из Хага предлаже Шешеља за заједничког патриотског кандидата. СПС одбија и кандидује Бату Живојиновића.
18.09.2002. – умрла Маргита Стефановић Маги, Екатарина Велика.
29.09.2002. – Председнички избори, Коштуница и Лабус улазе у други круг.
02.10.2002. – У Окружном суду у Прокупљу почиње суђење двојици припадника Специјалних антитерористичких јединица (САЈ) МУП-а Србије, Саши Цвјетану и Дејану Демировићу, који је у бексту&хеллип; Биљана Плавшић изјавила да се осећа кривом по тачки оптужнице за злочин против човечности, остале тачке (укључујући геноцид) повучене.
13.10.2002. – Други круг председничких избора. Коштуница тесно победио Лабуса, али излазност није била довољна&хеллип; ДСС тих дана у медијима лансира причу о покушају атентата на Коштуницу.
23.10.2002. – Окружно јавно тужилаштво у Београду подиже оптужницу против више лица осумњичених за отмицу и убиство 16 муслимана из Сјеверина 1992.
29.10.2002. – Београдска полиција хапси више особа под сумњом да су учествовале у убиству генерала полиције Бошка Бухе.
06.11.2002. – Председница Скупштине Србије Наташа Мићић расписује за 8. децембар нове председничке изборе.
11.11.2002. – Мирољуб Лабус напустио ДС.
18.11.2002. – Швајцарска деблокирала рачун Милована Бојића, јер нису достављени докази да се против њега води поступак.
27.11.2002. – На шабачком гробљу ексхумирана 33 неидентификована тела за које се претпоставља да су жртве рата у БиХ и Хрватској.
05.12.2002. – У Београду отворен Меркатор.
08.12.2002. – Ни поновљени председнички избори нису успели (Шешељ-Коштуница) због слабе излазности.
15.12.2002. – НВО Г17 плус трансформисана у политичку странку, председник Мирољуб Лабус.
децембар 2002. – савезна скупштина усваја закон о борби против организованог криминала&хеллип; Припадници ЈСО и земунског клана минирају предузеће Дифенс Роуд у власништву Љубише Бухе Чумета (ноћ између 20. и 21).
30.12.2002. – Председница парламента Наташа Мићић преузима дужност председника Републике, будући да је председнику Милану Милутиновићу мандат истекао дан раније.
2003.
јануар 2003. – након сазнања да мафија добија податке који су државна тајна, Ђинђић одлучује да смени тадашњи врх БИА, Андрију Савића и Милорада Брацановића. Формирано Специјално тужилаштво и Посебно одељење Окружног суда за организовани криминал (Специјални суд)&хеллип; Ђинђићева иницијатива да се започне расправа о статусу Косова "с обзиром на то да нам време не иде наруку" (16. јануар)... Милан Милутиновић се добровољно предао Хашком трибуналу.
28.01.2003. – Легија објављује Писмо српском народу: Одбројавају нам последње дане&хеллип; У то време пише још неколико писама, која није послао: Монтгомерију, Лабусу, Велимиру Илићу и Слободану Вуксановићу.
фебруар 2003. – у савезној скупштини свечано проглашена Државна заједница Србије и Црне Горе. Коштуница остаје без иједне функције. ДСС више нема никакву власт у земљи&хеллип; Драган Јочић тврди да су тужиоцу још у октобру 2002. упућени документи о покушају атентата на Коштуницу... Александар Тијанић: Ако Ђинђић преживи, Србија неће, изјава Националу 1. фебруара.
04.02.2003. – Драган Јочић о писму Милорада Улемека: „Анализа политичког стања и дешавања после 5. октобра коју би могла да потпише већина грађана“ (Легија као воx попули).
07.02.2003. – Министар унутрашњих послова Душан Михајловић изјављује да очекује да ће се Милорад Луковић Легија одазвати судском позиву уколико му он буде уручен на основу навода Љубише Бухе-Чумета.
19.02.2003. – Зоран Ђинђић оперисан због повреде Ахилове тетиве, коју је задобио у фудбалском мечу са припадницима жандармерије на Копаонику (15. фебруара).
21.02.2003. – Покушај атентата на Зорана Ђинђића код хале Лимес у Београду. Возач камиона Дејан Миленковић-Багзи ухапшен на лицу места. Одређен му је притвор од 8 дана, али ванрасправно веће ИВ суда укида му притвор 4 дана раније. Багзи је у бекству до 2006.&хеллип; После неуспелог атентата, Ђинђић одлази у Бањалуку и студентима држи предавање Од национализма до патриотизма.
23.02.2003. – Мира Марковић одлази у Москву.
24.02.2003. – Шешељ се предао Хагу и поручио да ће у Србији на пролеће бити крви до колена. Томислав Николић на митингу СРС изјављује: "Реците Ђинђићу да је и Тито пред смрт имао проблем са ногом."... Багзи пуштен из притвора.
05.03.2003. – Донет акт о постављању Јована Пријића за специјалног тужиоца за борбу против организованог криминала. Почиње кампања против Пријића да је био члан ЈУЛ-а. За то време он узима исказ од сведока сарадника Љубише Бухе Чумета који се налази у војној бази у Словачкој где је побегао од земунског клана.
11.03.2003. – Јован Пријић и припадници полиције завршавају испитивање Љубише Бухе Чумета у Словачкој и у два сата ноћу враћају се у земљу са његовим потписаним исказом који је тог тренутка валидан за суд.
12.03.2003. у 8 ујутру – Због лажи које се свакодневно објављују о њему, специјални тужилац Јован Пријић подноси оставку. Одлази у родни Зрењанин.
12.03.2003. у 12.45 – Испред улаза у владу Србије убијен је премијер Србије Зоран &ЕТХ;индић. Јован Пријић се враћа у Београд и преузима случај убиства премијера. Истог дана, на основу дотадашње истраге и исказа Љубише Бухе Чумета, тужилац и полиција закључују да су премијера Србије убили припадници ЈСО са члановима земунског клана. Издата је потерница и уведено ванредно стање.
13.03.2003. – Влада саопштава да је до 17 сати полиција ухапсила 56 особа за које се сумња да су умешани у убиство премијера. ДСС предлаже формирање концентрационе владе&хеллип; Ухапшени Јовица Станишић (испоручен Хагу 11.06.) и Франко Симатовић Френки.
15.03.2003. – Сахрана Зорана Ђинђића у Алеји великана. Стотине хиљада људи на улицама Београда.
17.03.2003. – Ухапшена Светлана Ражнатовић-Цеца због сумње да је у блиским везама са убицама Зорана Ђинђића&хеллип; Забрањен лист Идентитет, власништво Улемека и Спасојевића&хеллип; Изабран први Савет министара СЦГ, председник (по Уставној повељи) Светозар Маровић, министар спољних послова Горан Свилановић, а одбране Борис Тадић.
18.03.2003. – Зоран Живковић изабран у скупштини за новог премијера Србије&хеллип; Ухапшен Милан Сарајлић, заменик републичког тужиоца, осумњичен за спрегу са организованим криминалом&хеллип; Забрањен лист Национал.
20.03.2003. – Почетак рата у Ираку.
23.03.2003. – Срушена кућа у Шилеровој улици у Земуну, власништво Душана Спасојевића и Милета Луковића, осумњичених за учешће у Ђинђићевом убиству.
24.03.2003. – Ухапшен Звездан Јовановић&хеллип; Жупанијски суд у Ријеци осудио генерала Мирка Норца и Тихомира Орешковића на вишегодишње казне затвора за масакр у Госпићу.
25.03.2003. – Одлуком Владе Србије расформирана ЈСО.
27.03.2003. – У обрачуну са полицијом у Мељаку гину Душан Спасојевић-Кум и Миле Луковић.
28.03.2003. – На Фрушкој гори нађено тело Ивана Стамболића кога су отела, убила, бацила у креч и закопала четворица припадника ЈСО.
04.04.2003. – ухапшен Борислав Микелић, бивши председник владе тзв. Републике Српске Крајине, повезивао ДСС, земунски клан, кругове у Републици Српској укључене у атентат.
07.04.2003. – Звездан Јовановић даје исказ, прочитан 25.12.03. на суђењу.
08.04.2003. – сахрањен Иван Стамболић... Ухапшени Ацо Томић и Раде Булатовић.
април 2003. – Притворен Милорад Брацановић, заменик начелника БИА&хеллип; Звездан Јовановић признаје убиство Зорана Ђинђића&хеллип; Небојша Човић оптужује Шешеља да је на „опроштајном ручку“, пред одлазак у Хаг дао инструкције за „физичку елиминацију“ Зорана Ђинђића и да је чуо да су се појединци из владе виђали са Легијом. Драган Маршићанин оптужује потпредседника Владе, Чедомира Јовановића, да је одржавао везе са Душаном Спасојевићем.
15.04.2003. – Удес џипа у којем се возио министар Драган Веселинов, погинула пролазница Катарина Марић.
22.04.2003. – У Србији укинуто ванредно стање уведено 12. марта. У току акције Сабља приведено је више од десет хиљада људи, а у притвору је задржано четири и по хиљаде. Поднето је 3.919 кривичних пријава против 3.400 особа због сумње да су извршиле 5.812 кривичних дела. Расветљено је 28 убистава, 23 убиства у покушају, 45 изнуда, 15 отмица, 208 кривичних дела неовлашћене производње, држања и стављања у промет опојних дрога и више десетина осталих тежих кривичних дела. У складу са Наредбом о легализацији оружја, до 20. априла предато је око 40.500 комада оружја и више од два милиона муниције различитог калибра.
01.05.2003. – Џорџ Буш прогласио крај инвазије на Ирак.
06.05.2003. – Изашао први број таблоида Курир.
20.05.2003. – Отпор покренуо потписивање петиције за смену Драгана Веселинова (дао оставку 29. маја).
23.05.2003. – Отворено обновљено здање ЈДП-а, изгорело октобра 1997.
01.06.2003. – Велимир Илић шутнуо новинара новосадске ТВ Аполо.
04.06.2003. – У Обилићу убијена породица Столић.
07.06.2003. – Лист Данас објављује писмо Војислава Коштунице од 4. јуна, упућено генералу Ацу Томићу у Окружни затвор у Београду, са речима подршке и охрабрењем „да издржи“ муке на којима се нашао (да ћути).
11.06.2003. – Јовица Станишић испоручен у Хаг.
13.06.2003. – На Цераку ухапшен Веселин Шљиванчанин.
01.07.2003. – Основано Тужилаштво за ратне злочине за територију Србије.
04.07.2003. – Укинут притвор Радету Булатовићу, одређен током акције Сабља.
15.07.2003. – Изабрани чланови лустрационе комисије.
17.07.2003. – Млађан Динкић оптужио Зорана Јањушевића (премијеров саветник за безбедност) и Немању Колесара (шеф Агенције за санацију банака) за прање новца преко фирми на Сејшелима и Кипру (афера Јањушевић-Колесар или Сејшели).
18.07.2003. – Небојши Павковићу укинут притвор.
22.07.2003. – Скупштина бира Владимира Вукчевића за тужиоца за ратне злочине и Кори Удовички за гувернерку. Из овог гласања ће у септембру Г17 плус покренути аферу Бодрум.
23.07.2003. – Милорад Брацановић, бивши заменик директора БИА, пуштен из притвора.
21.08.2003. – Подигнута оптужница за атентат.
26.08.2003. – Млађан Динкић износи оптужбе против министарке саобраћаја Марије Рашете-Вукосављевић и њеног супруга, као и против Чедомира Јовановића, проширује оптужбе против Јањушевића и Колесара.
27.08.2003. – Миодраг Јокић, пензионисани адмирал ЈНА, пред Хашким трибуналом признаје да је крив за ратне злочине у Дубровнику.
септембар 2003. – Веруовић на Радију Б92 први пут помиње трећи метак.
05.09.2003. – У седишту Г17 плус приказан снимак који показује да је 22.07. у скупштини за гувернера НБС гласано картицом посланице Неде Арнерић, мада је она била одсутна (у Бодруму).
10.09.2003. – Шведска министарка спољних послова Ана Линд избодена ножем у трговачком центру у Стокхолму, умире дан касније.
17.09.2003. – Наташа Мићић расписује председничке изборе за 16. новембар.
19.10.2003. – Умро Алија Изетбеговић.
20.10.2003. – У Хагу отпечаћене оптужнице против 4 српска генерала (полицијски Сретен Лукић и Властимир Ђорђевић, војни Владимир Лазаревић и Небојша Павковић), премијер Живковић каже да њихово хапшење "није приоритет".
28.10.2003. – Г17 плус оптужио министра полиције Душана Михајловића за сукоб интереса (афера Лутра).
13.11.2003. – Вршилац дужности председника Србије, Наташа Мићић, распустила парламент и расписала ванредне парламентарне изборе у Србији за 28. децембар.
14.12.2003. – Борис Тадић, носилац листе ДС, признао да Неда Арнерић није била присутна на гласању у скупштини 22.07.
16.11.2003. – Одржани председнички избори у Србији. Председник по трећи пут у последњих 14 месеци није изабран (Николић освојио више гласова од Мићуновића, али недовољна излазност).
22.12.2003. – Почиње суђење групи од 36 оптужених лица за убиство премијера Зорана Ђинђића и друга кривична дела пред Посебним одељењем Окружног суда у Београду. Пред трочланим Судским већем, којим председава Марко Кљајевић, оптужницу заступају заменици специјалног тужиоца Милан Радовановић и Небојша Мараш.
25.12.2003. – Председавајући Судског већа Марко Кљајевић чита исказ Звездана Јовановића.
28.12.2003. – У Србији одржани ванредни парламентарни избори. Највише посланичких места освојила СРС (82), па ДСС (53). Затим следе ДС (37), Г17 плус (34), а коалиција СПО-НС и СПС освојиле су по 22 посланика (ништа за мањинске странке).
2004.
04.02.2004. – Драган Маршићанин по други пут председник скупштине Србије, гласовима ДСС, Г17 плус, СПО-НС и СПС.
22.02.2004. – Пред Специјалним судом у Београду почиње суђење оптуженима за убиство Ивана Стамболића и покушај атентата на Вука Драшковића у Будви&хеллип; Борис Тадић изабран за председника ДС.
01.03.2004. – Убијен сведок оптужбе Кујо Кријешторац, једини очевидац атентата.
03.03.2004. – Коштуница постаје председник Владе. Исте ноћи изгорео Хиландар. У Влади су и Г17 плус и коалиција СПО-НС. Влада је изабрана уз подршку посланика СПС-а, чији представници нису ушли у Коштуничин кабинет. Владу чине потпредседник Мирољуб Лабус и 17 министара. Јочић изабран за министра полиције, Зоран Стојковић министар правде, Булатовић директор БИА, Тијанић директор РТС, Чолић министарка просвете&хеллип; Одмах почињу опструкције процеса: Специјални суд треба укинути (Зоран Стојковић), све треба “вратити у стадијум истраге” (Драган Јочић), јер је процес монтиран од “правих убица” (Градимир Налић), које треба тражити у самој влади Зорана Ђинђића (генерални секретар владе Михајлов 17. маја). Специјални тужилац Пријић, аутор оптужнице, уступа место новом тужиоцу, његов заменик Радовановић је ухапшен под оптужбом да је својој супрузи одао државну тајну, а председавајући већа Марко Кљајевић напушта процес и суд са образложењем да не може да суди под притиском. Припадници полиције који су се истакли у ванредном стању откривањем и хапшењем атентатора изложени су систематској чистки, хапшењима, сменама са важнијих функција. Убијена су два сведока, важан сведок-сарадник, и једини сведок који је препознао оптужене атентаторе, министри Јочић и Стојковић и директор БИА Булатовић тајно се састају са првооптуженим док се он налази у бекству, повлачи се оптужба против генерала Аце Томића и Борислава Микелића&хеллип; Оптужени прете сведоцима и Специјалном тужиоцу, вређају суд и остале учеснике поступка. Њихови симпатизери демонстрирају у судници са упадљивим ознакама Црвених беретки (пијетет према јединици – Јочић), претње мајци и сестри Зорана Ђинђића (нападнута 15. маја) и судијама. Првооптужени постаје медијска звезда.
17.03.2004. – Ескалација насиља на Косову. Скупштина Србије усваја Закон о правима оптужених пред Хашким трибуналом и чланова њихових породица. Паљење џамија.
14.04.2004. – Саслушан сведок сарадник Миладин Сувајџић.
27.04.2004. – у Куриру излази интервју припадника Беретки капетана Џоа који каже да је Ђинђића требало убити.
април 2004. – Трећи сведок сарадник Љубиша Буха захтева да јавност буде искључена током његовог сведочења. Према незваничним информацијама, Буха понавља бројне оптужбе на рачун земунског клана које се односе на убиства, отмице и трговину дрогом и везе са полицијом, обавештајним службама и људима из власти&хеллип; У Специјалном суду телохранитељ премијера Милан Веруовић сведочи да су се при атентату на Ђиндића чула три хица, а да га је у Ургентном центру реанимирао доктор близак Легији.
02.05.2004. – После 14 месеци скривања, Милорад Луковић (Улемек), звани Легија, предаје се органима МУП Србије (Гурију) испред своје куће у Београду. Накнадно изјавио да се предао, јер има поверења у нову власт. У ноћи предаје, између 2. и 3. маја имао састанак у згради МУП-а са Јочићем и начелником јавне безбедности Мирославом Милошевићем. Састанку присуствују и Стојковић, Булатовић, Никитовић, Тијанић. Јочић дуго одбија да преда службену белешку о овом сусрету (прво пориче да се састанак догодио, па да није важно да ли се догодио, па да је у МУП-у било безбедно јер је Легија опасан човек, па да Централни затвор не ради ноћу).
17.05.2004. – Дејан Михајлов као шеф изборног штаба Маршићанина чита саопштење у коме се каже да је „бивша власт ћутала кад су убили премијера. Знали су ко је донео одлуку да се Ђинђић убије и знали су ко га је убио“.
мај 2004. – Фељтон у Политици експрес о томе да је убијени премијер криминалац&хеллип; Дејана Миленковића-Багзија у Атину зове његов адвокат Биљана Кајганић, у коме му она нуди статус сведока сарадника речима да је то „средила са старим другарима“ – министром полиције Драганом Јочићем, „који је одмах пристао“, и Радетом Булатовићем, шефом БИА, који је то потврдио после консултације „горе“ – али да је услов да Миленковић каже да је он, по налогу сведока сарадника Љубише Бухе, организовао убиство бившег радника ДБ-а Момира Гавриловића у августу 2001. (све ово се сазнаје у септембру).
13.06.2004. – Одржан први круг избора за председника Србије. У други круг улазе Борис Тадић и Томислав Николић.
15.06.2004. – Легија изјављује да је по налогу државних функционера (Чеде Јовановића), тајкуна и мафијаша пребацио преко границе 600 килограма заплењеног хероина. Пре тога из ДСС-а обећавају да ће сада Легија да каже истину.
27.06.2004. – Одржан други круг председничких избора. Побеђује Борис Тадић са 53,7% гласова.
јуни 2004. – Никола Милошевић (ДСС) промовише књигу Зоран Ђинђић у мрежи мафије у Медија центру.
16.07.2004. – Дејан Миленковић-Багзи ухапшен у Солуну.
16.08.2004. – Сведок сарадник Зоран Вукојевић навео да је информације о хашким оптужницама земунски клан добијао од Борислава Микелића и Радета Булатовића.
28.08.2004. – Раде Булатовић, шеф БИА, судском одлуком обештећен са 669.000 динара за скоро три месеца проведена у притвору током акције Сабља. Смењени сви организатори акције Сабља: Милан Обрадовић, Горан Радосављевић Гури, Бора Бањац. Смењено још 18 начелника секретаријата МУП-а широм Србије и 15 начелника управа полиције.
07.09.2004. – министарка просвете Љиљана Чолић избацила Дарвинову теорију еволуције из програма за осми разред (под притиском дала оставку 16.09).
09.09.2004. – недељник Време објављује транскрипт пресретнутог разговора из маја 2004. између Дејана Миленковића-Багзија и његовог адвоката Биљане Кајганић.
01.10.2004. – Почела са радом Народна канцеларија председника Србије Тадића.
03.10.2004. – Ненад Богдановић (ДС) изабран за градоначелника Београда (са 50,19% гласова, испред Александра Вучића из СРС), у Новом Саду је изабрана Маја Гојковић (СРС), највише места у покрајинској скупштини имају СРС и ДС.
05.10.2004. – У касарни Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним околностима погинула двојица гардиста ВСЦГ: Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић.
08.10.2004. – умро Жак Дерида, француски филозоф.
03.12.2004. – Чедомир Јовановић искључен из ДС-а, због "нарушавања страначке дисциплине".
21.12.2004. – Скупштина Србије изједначила припаднике Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета по правима са припадницима НОР-а.
26.12.2004. – Најмање 250.000 људи погинуло у цунамију после најјачег потреса на подручју Индијског океана у последњих 40 година.
30.12.2004. – На киосцима се појавио први Легијин роман Гвоздени ров (до сада их написао 8).
2005.
24.01.2005. – Беба Поповић у Инсајдеру (1. део интервјуа; 2. и 3. део 31. јануара и 7. фебруара).
28.01.2005. – Предаје се генерал Владимир Лазаревић и најављује добровољни одлазак у Хаг.
02.02.2005. – Грчка изручује Дејана Миленковића-Багзија, једног од осумњичених за убиство Зорана Ђинђића.
22.03.2005. – Милан Обрадовић, бивши шеф београдске полиције, и Милорад Брацановић, некадашњи заменик начелника РДБ Србије, приведени због сумње да су изнуђивали исказ од чланова такозване Макине групе. У притвору су провели два месеца.
04.04.2005. – Полицијски генерал Сретен Лукић смештен у притворску јединицу Хашког трибунала, пошто је допутовао из Београда (отет у болници), где се добровољно предао.
13.04.2005. – Чедомир Јовановић у Инсајдеру (2. део интервјуа 19 априла)&хеллип; Беба Поповић сведочи на суђењу за атентат.
25.04.2005. – У Хаг допутовао генерал Небојша Павковић, који се после неколико недеља скривања предао властима у Београду.
16. и 17.05.2005. – Беба Поповић сведочи на суђењу за атентат.
03.06.2005. – Ухапшена четворица припадника паравојне формације Шкорпиони због сумње да су извршили ратни злочин против цивилног становништва у Сребреници.
јун 2005. – У скупштини није изгласана декларација о Сребреници&хеллип; Милан Обрадовић у Инсајдеру (6. јуна)&хеллип; Јочић и Булатовић признали да су разговарали са Легијом у ноћи хапшења. МУП Србије потврдио за Б92 да постоји белешка о њиховом разговору. Десет месеци касније, у емисији Инсајдер Телевизије Б92, Мирослав Милошевић, бивши начелник полиције, изјавио је да су се у ноћи предаје у згради МУП-а нашли и Александар Тијанић, директор РТС-а, и Никитовић, шеф кабинета Коштунице. Министар правде Зоран Стојковић никада није јасно одговорио на питање да ли је и он те ноћи био тамо.
29.06.2005. – Легија и још петорица припадника Беретки осуђени на по 15 година затвора због четвороструког убиства на Ибарској магистрали.
11.07.2005. – Срђа Поповић предаје Предлог за проширење оптужнице против Легије за оружану побуну.
18.07.2005. – У обједињеном поступку за убиство Ивана Стамболића и покушај убиства Вука Драшковића у Будви осуђени Радомир Марковић, Милорад Улемек и још неколико припадника ЈСО. (правоснажно 2007.)
27.07.2005. – Смењен Јован Пријић, специјални тужилац за организовани криминал. На његово место постављен Слободан Радуловић, окружни јавни тужилац из Крагујевца.
септембар 2005., ухапшен Владан Батић. Ухапшен тужилац Радовановић, смењен Мараш, сви из предмета.
05.11.2005. – Основан ЛДП.
2006.
14.02.2006. – Милорад Улемек, Звездан Јовановић и Душан Крсмановић присуствују увиђају на месту убиства премијера Ђинђића.
март 2006. – Почели преговори о статусу Косова у Бечу.
11.03.2006. – Ухапшен Горан Кљајевић, председник Трговинског суда и брат Марка Кљајевића&хеллип; Слободан Милошевић пронађен мртав у својој ћелији у Трибуналу. Добрица Ђосић 12. марта замољен да за Глас јавности прокоментарише смрт Слободана Милошевића: "Верујте, болестан сам и не могу ништа да вам кажем. Чуо сам да је Слободан Милошевић умро, али не могу да причам. Звали су ме многи новинари."
15.03.2006. – Поводом одлуке суда да се Мирјани Марковић, за којом је расписана потерница, дозволи долазак у земљу на сахрану супруга, Коштуница изјавио за Политику: "Сахрана је цивилизацијски чин који се поштује. То је и у духу наше традиције и уверен сам да ће се сви, у оваквој прилици, односити на овај начин." Истог дана Политика преноси и телеграм патријарха Павла: "Очекујемо од државних органа и свеукупног народа да буду на висини своје одговорности пред Богом, историјом и трагичним крајем Милошевићевог земног живота. Смрт је светиња и свако има неотуђиво право на гроб и достојну сахрану, поготово људи који су, као Слободан Милошевић, обележили собом своје време и судбинска догађања у животу како српског, тако и других народа ове смутне епохе."
29.03.2006. – Умро Милан Радовановић, од срчаног удара, припадао оригиналном саставу Специјалног суда, активно учествовао у писању оптужнице, одлучивао ко ће бити сведок сарадник; након хапшења 2005. завршио у самици крила Окружног затвора, у којем су били притворени и припадници земунског клана, против којих је писао оптужницу за убиство Ђинђића.
21.05.2006. – Црна Гора на референдуму гласа за одвајање од Србије.
28.08.2006. – Марко Кљајевић затражио да буде разрешен судске дужности.
06.09.2006. – Нови председавајући Судског већа на суђењу оптуженима за убиство премијера је судија Ната Месаровић.
септембар 2006. – Убијен Зоран Вукојевић, сведок сарадник (3. јуна?). Начелник Управе Криминалистичке полиције Милорад Вељовић изјавио је да је Вукојевић одбио физичку заштиту Јединице за заштиту учесника у кривичном поступку. Јочић изјавио да убиство нема везе са предметом суђења. Заменику специјалног тужиоца Миољубу Виторовићу републички тужилац Слободан Јанковић није продужио мандат. Виторовић је познат по завршној речи на суђењу за убиство Ивана Стамболића и покушај убиства Вука Драшковића у Будви, када је директно оптужио Слободана Милошевића да је наредбодавац тих злочина. Врховни суд Србије укинуо је пресуду за Овчару и вратио предмет Већу за ратне злочине Окружног суда у Београду на поновно суђење.
07.10.2006. – Убијена Ана Политковска.
28-29.10.2006. – Референдум за потврђивање предлога новог устава (излазност 54,91%, "за" је 53,04%).
08.11.2006. – Србија добила нови устав, који у уводном делу дефинише Косово као саставни део земље. Сутрадан расписани парламентарни избори за 21. јануар 2007.
2007.
21.01.2007. – Парламентарни избори у Србији (СРС 81, ДС 64, ДСС+НС 47, Г17+ 19, СПС 16, ЛДП-ова коалиција 15, странке националних мањина 8).
19.02.2007. – Срђа Поповић предаје Предлог за допуну доказног поступка, у којој тражи сведочење Коштунице у вези са побуном.
15.05.2007. – формирана Влада Србије, премијер поново Војислав Коштуница.
23.05.2007. – после четири године, завршено је суђење за убиство премијера Србије. Припадници ЈСО Милорад Улемек Легија и Звездан Јовановић, као и припадници земунског клана, осуђени су првостепеном пресудом на укупно 378 година затвора.
26.09.2007. – У Хагу осуђени: Миле Мркшић на 20 година и Веселин Шљиванчанин 5; Мирослав Радић ослобођен.
2008.
25.01.2008. – У Москви, Велимир Илић у присуству Тадића и Коштунице потписао споразум о продаји НИС-а Гаспром-у... Српски министар полиције Драган Јочић тешко повређен у саобраћајној несрећи.
17.02.2008. – Проглашење независности Косова.
21.02.2008. – Митинг против отцепљења Косова, говори Коштунице, Кустурице... паљење амбасада... На руској државној ТВ у дневнику, новинар коментаришући догађаје у Београду у живом програму изјављује: "Данас су се житељи Београда вероватно сетили других митинга. Сетили су се како се таласала маса која је свргла старца Милошевића. Били су то, између осталог, ти исти фудбалски фанатици. Сетили су се како је земља, отупела од либералних обећања, плачући испраћала на онај свет марионету Зорана Ђинђића – човека који је уништио легендарну српску армију и специјалне службе, продао Хагу хероје српског отпора зарад апстрактне економске помоћи и који је за то добио заслужени метак."
08.03.2008. – распад коалиције ДС-ДСС, Коштуница расписује изборе за 11. мај. Био је премијер Србије четири године, у два мандата, укупно од м