NEUMJERNA EKSPOLATACIJA POZICIJE ŽRTVE: Ubrzavanje povesnih procesa ili kako napraviti zločinački narod...
Nisu nepoznati, čak i površnom poznavaocu povesti, primeri transformacije žrtve u zločinca - neumerna eksploatacija pozicije žrtve ukazuje ne samo na nesposobnost razumevanja stvarnosti izvan domašaja vlastitog iskustva i na slepo verovanje u mit o sebi, već i na odsustvo etičke odgovornosti, te na jednu antropološku i sociološku oholost (nerazumevanje stvarnosti, verovanje u mit o sebi, neodgovornost i oholost četiri su noseća stuba hrama budućih zločina) - ali te su transformacije najčešće postupne.
Piše: Elis Bektaš
Na hutbi u hadžićkoj džamiji izgovorenoj desetog dana meseca februara reis-ul-ulema Mustafa Cerić izgovorio je, između ostalog, i sledeće:
"Probudi se, moj narode, i nemoj čekati da jednog po jednog odvode pa kad nas sve odvedu da tek onda shvatimo da smo trebali braniti slobodu i pravo svoga brata kako bi sačuvali svoju vlastitu slobodu i pravo..."
Ovaj bi se iskaz mogao nazvati tek jednim od brojnih opštih, da ne kažem šupljih mesta u Cerićevim govorenjima - ta on dobro zna da prosti puk voli ovakva, skoro pa zavetna kazivanja - da iza njega ne stoji jedna zloćudna činjenica: oni, koje odvode jednog po jednog, osumnjičenici su za jedan monstruozan zločin, zločin koji je pobuna ne samo protiv čovečnosti, već i protiv uzvišenog Boga.
Nisu nepoznati, čak i površnom poznavaocu povesti, primeri transformacije žrtve u zločinca - neumerna eksploatacija pozicije žrtve ukazuje ne samo na nesposobnost razumevanja stvarnosti izvan domašaja vlastitog iskustva i na slepo verovanje u mit o sebi, već i na odsustvo etičke odgovornosti, te na jednu antropološku i sociološku oholost (nerazumevanje stvarnosti, verovanje u mit o sebi, neodgovornost i oholost četiri su noseća stuba hrama budućih zločina) - ali te su transformacije najčešće postupne.
Cerić je desetog dana meseca februara ove godine pokazao kako se samo jednom rečenicom pred čitav jedan narod može postaviti zahtev da se upravo ekspresno transformiše u zločinački. Da na svakog svog pripadnika ravnomerno raspodeli deo krivnje onih koje jednog po jednog odvode zbog sumnje da su počinili monstruozan zločin.
Oni koji ne razumevaju malignost Cerićevog zahteva i pred njim ne osećaju užas i zgađenost, ti i takvi bolju sudbinu od zločinačke - nisu ni zaslužili.