НАРОДНА ПОЕЗИЈА: Проко силно про'арчио благо
Тако Проко у заносу луду, уз пјеваљку и уз рујно вино про'арчио много силно благо, не мисливши шта ће бит на суду, када буде вакат одговарат за невјеру и за расипништво
Приповједа: Ђорђе КРАЈИШНИК, народни стваралац из околине Сарајева, 21. вијек
Мили боже чуда великога
Кад но бјеше година изборна
Кад се збише велика струјања
И Косово поста независно
(По одлуци страшног суда Хашког)
Објавише на једном порталу
На порталу званом капиталу
Извјештај од главног ревизора
Независног и у свем' праведног.
У њем вели дели ревизоре
Да је силно про'арчено благо
Силно благо из буџета Српске,
(Републике на далек' чувене)
на пјеваљку и на расне борце.
И још дође глас од ревизора
Да је благо про'арчио Проко
Драгосављев он из Српца града
Најсрпскијег од свих српских мјеста.
Силан Проко у Влади министар
Код главара Додик Милорада
Милорада сињег српског тића
Господара од Лакташа града
Од Лакташа и од Бањалуке
Оног о ком и Русија прича
А позна га васцијела Јевропа.
Код њега се Проко удомио
Ко' министар разнијех игара
Што спортскијех то и народнијех.
Ту је Проко зулум учинио
Силно благо буџетско спичио
Све у части великога борца
И другијех ноћи шампиона
Да се с миром они могу бити
С миром бити у зноју киптити.
Кад се борци бијаху побили
Један другом ране отворили
Слину крвцу по земљи пролили
Дође вријеме да се задивани
Задивани и еглен разбаци
Уз пјеваљку и уз рујно вино.
Гдје би вино ту је и ракија
Гдје ракија ту и меза разна.
Како Проко бјеше срца мека
Он доводи пјеваљку из града
Ја до којег но из Биограда
Лепу Брену ил' Фахрету Јахић
Како коме називат је драго.
Уз то Проко покупово стоку
Трист' јањади и три вола крупна
Триста свиња и јаради младе
Силну дивљач, још силнију перад.
Још је Проко навукао вина
Рујног вина и бистре ракије
Толко много да се свуноћ пило
Хладно пило,вруће мезетило.
Кад је био други дан до подне
Неста рујног вина и ракије
Неста љеба неста бијела меса.
Кад то виђе растужи се Проко
Би му жао еглен прекинути
Диван еглен и весело сијело
Па он зове браћу своју драгу
Да наставе у првој кафани
Љуто пити, лако мезетити
Цехове ће платит из буџета
Преко леђа племените раје
Која вазда вел'ка срца бјеше
Вел'ка срца и широке руке
Што бараби благо радо даје.
Тако Проко у заносу луду
Уз пјеваљку и уз рујно вино
Про'арчио много силно благо
Не мисливши шта ће бит на суду
Када буде вакат одговарат
За невјеру и за расипништво.
(БЛИН МАГАЗИН)